Архива Ознака: Османлије

Др Ема МИЉКОВИЋ – ПОЧЕЦИ ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ПЉЕВЉИМА: УЗРОЦИ, ТОК, ПОСЛЕДИЦЕ

Први контакти Европе и ислама сежу у далеку прошлост, у VII век, када
Арабљани након освајачких успехау Малој Азији, покушавају да заузму Ца-
риград (674-678), док прва муслиманска држава на европском тлу настаје
у VIII веку, када су здружено арапско-берберске снаге из северне Африке
освојиле тло Шпаније, дарујући име мореузу који су прешли – Гибралтар,
по војсковођи који је предводио поход. Исламско друштво оставило је тра-
га не само у историји оних европских области које су биле саставни део
Омејадског емирата (Шпанија), односно Абасидског и Фатимидског кали-
фата (Сицилија), већ и јужних и централних области данашње Француске.
Процес реконкеисте који јача са првим деценијама XIII века и ставља тач-
ку на арапско-муслиманску доминацију над овим областима, подразумевао
је не само поновно освајањс територија, већ и брисање свих друштвених,
цивилизацијских и културних норми изграђиваних у Калифату. Упоредо са
тим таквим историјским следом на западу, почетком XIV века, на истоку
почиње успон нове силе, која ће у последњим деценијама тог столећа снаж-
но закорачити на тло југоистичне Европе. У свом продору у јутоисточну Ев-
ропу. Османлије доносе не само ново државно уређење, већ и крупне про-
мене у друштвеним и конфесионалним односима.

Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА

Насеља на српском етничком простору нашла су се на удару османске војне силе почев од Маричке битке 1371. године. Без обзира на повремене застоје и унутрашње проблеме, Османлије су током XV века изашле на европску политичку позорницу као респектабилна војна и политичка сила и значајан чинилац историјских збивања.

Мр Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – ПЉЕВЉА И НАХИЈА КУКАЊ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XV ВЕКА

У свом продору на североисток балканског полуострва Османлије су
у периоду 1465-1470. године од херцега Стефана и његових синова
одузимале земље и градове, које су све ушле у састав једног вилајета, а који
је најпре био припојен босанском санџаку. Почетком 1470. године од освојене
територије у Херцеговини основан је посебан херцеговачки санџак,
односно вилајет, како се наводи у изворима османске провенијенције.1
Све до 1572. године седиште овог санџака налазило се у Фочи, када је
премештено у Пљевља, где је остало до 1833. године, што указује на велики
значај Пљеваља као трговачког и административног центра током
дуготрајне владавине Османлија на овом подручју.2
Како су Османлије у свим новоосвојеним областима одмах уводиле
тимарски систем, који је био основ за функционисање државе, и новоосвојене
области у Херцеговини су у периоду од 1465. до 1468. године биле
издељене на тимаре, зеамете и хасове, који су додељени припадницима
војног слоја – аскера. За српски народ у читавој Херцеговини, на широком
простору од дубровачке границе до Горње Неретве, Устиколине, Пљеваља
и Лима, започео је нови начин живота, регулисан по нормама
централизоване војничке државе, какво је било Османско царство у другој
половини XV века. Нови владари на Балкану донели су са собом и нови
управно-административни и војни поредак, што је свакако проузроковало
и промене у дотадашњој организацији феудалног уређења, тј. односа на
земљи. Турци су дошли у наше крајеве с намером да ту дуго господаре и
читав систем управе почивао је на тој основној максими – што лакше и што
дуже владати освојеним подручјима. Османски феудализам се разликовао