Од свих категорија насеља у пљеваљском крају најчешће се помињу села, чије се становништво бавило ратарством, повртларством, воћарством и виноградарством. Стога су у састав њихових атара улазила, углавном, властелинства и земљорадничка газдинства.

Прве вести о Пљевљима (Брезници) и још неким местима у Полимљу,
засноване на дубровачкој архивској грађи, донео је Константин Јиречек
пишући о трговачким путевима и рудницима далеке 1879. године.1 Пре више
од пола века нове и драгоцене податке о насељима у Полимљу саопштио је
Михаило Динић у студији о дубровачкој караванској трговини и у расправи
о земљама херцега од Светога Саве.2 Последњих деценија насеља у Полим-
љу често су била предмет интересовања наших истраживача. Пљевља, али
и друге тргове и караванске станице у Полимљу обрадили су у посебним
студијама Богумил Храбак,3 Сима Ћирковић.4 и Ружа Ћук.5 Поред тога, о
неким насељима у Полимљу било је речи како у прилозима о Полимљу,6
тако и у монографијама које се баве проучавањем неких других, ширих
тема.7
У овом раду приказаћемо на основу грађе из Дубровачког архива
Пљевља и места у пљеваљском крају – Буковицу, Брезу, Равно, Козник,
Козицу и Кукањ – и то од њиховог првог помена у дубровачким докумен-
тима до пада под турску власт.

Свим областима у којима се налазе некрополе са средњовековним
надгробним споменицима (у стручној литератури познати под називом
стећци), Босни, Херцеговини, Далмацији, јужној Хрватској, западној
Србији поклоњена је значајна пажња при њиховом систематском
проучавању. Изузетак представља једино Црна Гора, у којој је, и поред
сазнања о постојању великог броја ових споменика, урађено веома мало.
Једина систематски обрађена некропола у Црној Гори налази се код
Петрове цркве у Никшићу.1
За пљеваљски крај до сада је урађен само сумаран попис једног броја
најпознатијих некропола, где је дато само њихово бројчано стање и
наведени су само неки најкарактеристичнији облици.*Новијим рекогносцирањем
терена, које још увек није завршено, могло се утврдити да је број
ових некропола далеко већи, али да је број споменика на неким до сада
познатим некрополама измењен, односно да је за последњих четрдесетак
година, од када је урађен овај првобитан попис, известан број споменика
уништен. Колико су ови споменици оставили трага на овом простору види
се из локалних назива места, јер их тамо где се они појављују, чак и у свом
аморфном облику, обавезно прати назив „мрамор”, „мрамори”, „крст”,
„крстови”. Средњовековне некрополе су углавном смештене на неком
узвишењу или благо уздигнутој хумци, у близини важнијих путева, и то
најчешће на местима одакле потпуно доминирају околином. Посебно треба

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 10-11 ТЕМА БРОЈА са 10. научног скупа ОДНОС ИСТОРИЈСКЕ ДЕМОГРАФИЈЕ И ПОЛИТИЧКЕ ИСТОРИЈЕ (на примјеру Средњег Потарја и Полимља) са 11. научног скупа ИСТОРИЈА И ТРАДИЦИЈА (на примјеру Средњег Потарја и Полимља)   Др Синиша МИШИЋ ИНОКОСНЕ ПОРОДИЦЕ И ЗАДРУГЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ* Др Ема […]

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 12-13 ТЕМА БРОЈА са 12. научног скупа ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА И НАРОДНИ ЖИВОТ СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА са 13. научног скупа НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ПРЕПОРОД СРЕДЊЕГ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА У СВИЈЕТЛУ ОСЛОБОЂЕЊА 1912. ГОДИНЕ (поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије и шездесетогодишњице Завичајног музеја у Пљевљима)   […]