Tag Archives: Пљеваљски крај
Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ТАРА – ГРАНИЦА И СПОНА ЦРНЕ ГОРЕ И ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА
Међу најзаосталијим крајевима на Балкану који су најдуже били под туђинском влашћу свакако су Пљеваљски крај и Затарје. Подручје које је више вјекова било под Турцима – са етнички мање или више разнородним и некомпактним становништвом, досељаваним из разних праваца и у разно вријеме, најчешће из Херцеговине, Црне Горе, Босне и Албаније, са израженим вјерским разликама, са слабим условима за привређивање због неповољног терена, неразвијених рјечних долина,
Мр Гордана ТОМОВИЋ – ТРАГОВИ СТАРОГ РУДАРЕЊА У ТОПОНИМИЈИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА
Према гледишту једног ономатолога по двоструком средњенемачком изговору речи Zech – Tech за рударску јаму, добила је име река Ћехотина, што би требало да значи: река која протиче кроз рудишта. То, наравно, није тачно. Зна се, наиме, да име Ћехотине потиче од старе српске основе тјех – од које је изведен назив Тјешен за изворишни предео и крак реке.
Др Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – ВЕРСКИ ОДНОСИ У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ У ПРВОМ ВЕКУ ОСМАНСКЕ ВЛАДАВИНЕ
Верски односи у српским земљама под османском влашћу представља једну од веома важних историографских тема. Њен значај није одређен важношћу религије, схваћене као начин вршења верских обреда, у срединама у којима су припадници једног, православног народа, освајањем потпали под власт другог, коме званична религија није хришћанство, већ ислам.
Др Славенко ТЕРЗИЋ – ПЉЕВЉА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1912/13: (Округ као окосница регионалног развитка)
У историјској науци је мало познато да су Пљевља и знатан део Пљеваљског краја били у саставу Краљевине Србије нешто више од годину дана, и да су Пљевља била седиште Пљеваљског округа Краљевине. Сачувана грађа у Архиву Војноисторијског института и Архиву Србије пружа могућност да се осветли тај недовољно познати период у историји Пљеваља, од ослобођења па до разграничења између Србије и Црне Горе, на основу споразума потписаног у Београду 12. новембра 1913. године.
Др Радослав РАСПОПОВИЋ – ПОВЈЕРЉИВИ ИЗВЈЕШТАЈ ЛАЗАРА ТОМАНОВИЋА РУСКОМ ДИПЛОМАТСКОМ ПРЕДСТАВНИКУ НА ЦЕТИЊУ С. В. АРСЕЊЕВУ О СТАЊУ МАНАСТИРА У ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ
У вези са темом овог саопштења неопходно је да на самом почетку скренемо пажњу на двије ствари. Прво: документ споменут у наслову овога рада, датиран са 14. јуном 1910. г. тиче се Пљеваљског пашалука, што значи да се односи не само на пљеваљски крај већ и на друге општине са овог подручја. И друго. И поред своје вјерско-националне мотивације и садржинске усмјерености на питања црквеног живота, које никако не желимо потцијенити, он је имао и специфичну политичку позадину.