Архива Ознака: Пљевља

НАУЧНИ СКУП XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   […]

Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ

Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера
дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, наш-
ли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XIX столећа започета
проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке
објавили Момзен и Артур Еванс – знаменити енглески археолог који је
Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест
деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска архео-
лошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Дра-
гослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори
археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима,
спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од
1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је
пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања
превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених
гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете
и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља
(Цермановић-Кузмановић 1998).

Др Ема МИЉКОВИЋ – ПОЧЕЦИ ИСЛАМИЗАЦИЈЕ У ПЉЕВЉИМА: УЗРОЦИ, ТОК, ПОСЛЕДИЦЕ

Први контакти Европе и ислама сежу у далеку прошлост, у VII век, када
Арабљани након освајачких успехау Малој Азији, покушавају да заузму Ца-
риград (674-678), док прва муслиманска држава на европском тлу настаје
у VIII веку, када су здружено арапско-берберске снаге из северне Африке
освојиле тло Шпаније, дарујући име мореузу који су прешли – Гибралтар,
по војсковођи који је предводио поход. Исламско друштво оставило је тра-
га не само у историји оних европских области које су биле саставни део
Омејадског емирата (Шпанија), односно Абасидског и Фатимидског кали-
фата (Сицилија), већ и јужних и централних области данашње Француске.
Процес реконкеисте који јача са првим деценијама XIII века и ставља тач-
ку на арапско-муслиманску доминацију над овим областима, подразумевао
је не само поновно освајањс територија, већ и брисање свих друштвених,
цивилизацијских и културних норми изграђиваних у Калифату. Упоредо са
тим таквим историјским следом на западу, почетком XIV века, на истоку
почиње успон нове силе, која ће у последњим деценијама тог столећа снаж-
но закорачити на тло југоистичне Европе. У свом продору у јутоисточну Ев-
ропу. Османлије доносе не само ново државно уређење, већ и крупне про-
мене у друштвеним и конфесионалним односима.

Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА

Насеља на српском етничком простору нашла су се на удару османске војне силе почев од Маричке битке 1371. године. Без обзира на повремене застоје и унутрашње проблеме, Османлије су током XV века изашле на европску политичку позорницу као респектабилна војна и политичка сила и значајан чинилац историјских збивања.

Мр Ламија АБДИЈЕВИЋ – КОНЗЕРВАТОРСКО–РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ХУСЕИН–ПАШИНОЈ ЏАМИЈИ У ПЉЕВЉИМА

Хусеин-пашина џамија, ремек дјело исламске архитектуре, по свему судећи подигнутаје 1569. године (сл. I).1 Изградио је као своју задужбину Хусеин-паша Бољанић, Бајрам-агин син,2 родом из села Бољанић, које се налази око 20 km удаљено од Пљеваља.