Архива Ознака: Пљевља

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – КОТОРСКА И ДУБРОВАЧКА АРХИВСКА ГРАЂА О ДРОБЊАЦИМА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

У историјској литератури је познато да су Дробњаци учествовали у караванској трговини која је повезивала Дубровник и Котор са градовима у унутрашњости Србије.1 Тако су они често као поносници пролазили кроз Пљевља и пљеваљски крај или су, пак, на други начин утицали на привредни живот у пљеваљској обаласти у средњем веку. Треба истаћи да су се неки истакнути појединци из Дробњака временом обогатили тргујући и да су се потом населили у пљеваљском крају. Ту су наставили и даље да се баве кредитним и другим уносним пословима. Један од њих је био Скоровој Вокшић са својим синовима. Његов најстарији син Стјепан помиње се 1477. године као старешина џемата у нахији Милешева. Летње станиште овог катуна било је у Хранчу, данас Ранче, област која се простире између Пљеваља и Пријепоља. У дубровачким изворима помињу се двојица синова Скоровоја Вокшића, што значи да су били добро познати у Дубровнику, а помињу се и као кућне старешине у поменутом катуну. Истакнути трговци из Дробњака почињу да се насељавају и у суседном Пријепољу, једном од транзитних центара у трговачком промету.

Др Гордана ТОМОВИЋ – ДЕТАЉНИ ОПИС САНЏАКА ПЛЕВЉЕ 1899. ГОДИНЕ

Под насловом Detailbeschreibung des Sandžaks Plevlje und des Vilajets Ko-
sovo последње године XIX века у царској дворској штампарији у Бечу штам-
пана је књига малог формата са више карата и скица. У ствари, то је прируч-
ник војне тајне службе, настао на основу рукописног елабората аустријских
агената из 1885/6. године, тајног картирања током 1892. године и рекогносцирања
терена и студије k.u.k. официра у периоду од 1895. до 1897. године.
И формат и садржај књиге прилагођени су намени – да служи као војни бедекер,
путни приручник, а о дуготрајној употреби сведоче допуне из 1900.
и 1909. године са два нова прилога, и убаченим, накнадно штампаним листовима
на неколико места, где је свака промена на терену и уочена погрешка
одмах исправљена, а претходни текст прецртан.

Др Драгана КУЈОВИЋ – АКТИВНОСТ КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНОГ ДРУШТВА ГАЈРЕТ У ПЉЕВЉИМА ПРЕМА ПИСАЊУ ИСТОИМЕНОГ ЛИСТА (1922 – 1941)

Културно-просвјетно потпорно друшто Гајрет формирано је у Сарајеву
на оснивачкој скупштини одржаној 20.02.1903. године и за првог предсједника
Друштва изабран је Сафвет-бег Башагић. Друшво је основано прије свега
да помаже сиромашним ученицима на школовању у средњим и вишим школама.
Будући да је стицање савременог европског образовања и прихватање
одређене друштвено-политичке реалности постало императив нових прили-
ка и времена у којима се нашло исламско становништо у Босни и Херцеговини,
оснивање оваквог друштва које би било центар културног окупљања
овог становништва представљало је неминовност.

Салих СЕЛИМОВИЋ – ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ

Средње Полимље, Бихор и Пештерска висораван (сада се најчешће назива Сјеничко-пештерска висораван) је простор који данас припада општинама Пријепоље, Бијело Поље, Прибој, Пљевља, Нова Варош, Сјеница и Тутин. Полимље је кичма Старе Рашке, а Пештерска висораван је била резиденцијални део и „прво огњиште у баштини Немањића“.

Салих СЕЛИМОВИЋ – НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ШКОЛСТВА И ПРОСВЕТЕ КОД МУСЛИМАНА У ЗАПАДНОМ ДЕЛУ РАШКЕ ОБЛАСТИ

Западни део Старе Рашке, тј. данашње територије општина Пљевља, Пријепоље, Прибој и Бијело Поље, Турци Османлије постепено су освајали после пораза херцега Стјепана на Брезници 1463. године. Процес и иначе спорих освајања Османлије су у овом делу наше земље завршили 1465. године падом Пријепоља, Милешева, Пљеваља.