Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа турске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је погранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме, тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.

Политичке, културне и социјалне прилике у Пренћанима крајем XIX и почетком XX вијека могу се пратити кроз разне извјештаје царинарница као и писма водећих личности из тог краја. Ова документа се у нешто већем броју налазе у Државном архиву Црне Горе и Архиву Србије. У овом свом раду покушаћу да освијетлим догађаје и личности из тог краја првенствено на основу докумената која се налазе у Архиву Србије.

Манастир Довоља, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се на десној обали Таре, код села Пренћана у околини Пљеваља. У историјским изворима Довоља се први пут помиње 1513. Ипак, манастир је по свему судећи знатно старијег постања. Судећи према црквено-народном предању, првобитни манастир је подигнут за вријеме краља Милутина Немањића.