У нашој историографији већ дуже вријеме обраћа се пажња Полимљу и шире Горњем Подрињу због значаја караванских путева који су у средњем вијеку преко ове области повезивали централне и источне дијелове Балканског полуострва са средишњим дијелом јадранске обале.

Називи који су остали сачувани у именима разних топонима су својеврсно сведочанство о прошлим временима и људима који су на тим просторима живели. Имена планина, река, насеља, географских крајева, нису подлежна честим променама и неретко чувају успомену на давно прошла времена.

Дубровник је, као трговачки, кредитни и занатски центар, био у позном средњем веку стециште многих странаца, нарочито оних из непосредног дубровачког залеђа. У то време било је веома изражено кретање становништва из Дубровника у српске земље и обратно.

Пљевља и пљеваљски крај појављују се на старим географским картама релативно касно, тек у другој половини XVI века захваљујући пре свега настојањима италијанских картографа.

Кадгод се размишља или пише о пљеваљском крају у средњем веку, неизбежан је и помен два утврђена града из ове области. Један од њих је град Кукањ, а други важан утврђени град јесте град Раван.