Tag Archives: Завичајни музеј Пљевља
Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – ОБНОВА МАНАСТИРА ДОВОЉЕ (Извјештај о радовима током 1999. године)
Током 1999. године, Завичајни музеј из Пљеваља започео је са
реализацијом пројекта обнове зарушеног манастира Довоље. Овај средњевјековни
споменик културе и позната српска светиња посвећана Успењу Пресвете
Богородице смјештен је на десној обали ријеке Таре, у селу Премћани, 45
километара јужно од Пљеваља. У писаним изворима први пут се помиње 1513.
године, мада се још увијек поуздано не зна ни његов ктитор ни тачно вријеме
изградње. Народно предање каже да је грађен „за вријеме Косова”, а има научних
индиција које указују да је настао знатно раније него што говоре историјски
извори. У својој историји више пута је спаљиван и обнављан, а последњи пут је
страдао 1875. године, у вријеме устанка у Херцеговини, да би, након једног
пожара 1886. године, када је у потпуности изгорио остатак дрвене грађе, био
дефинитивно напуштен. У њему је замонашен чувени српски патријарх Арсеније
Ш Чарнојевић, а на основу историјских извора засигурно се зна да су у
манастиру Довољи преко сто година чуване мошти познатог српског светитеља
– Светог Арсенија, наследника Светог Саве на српском архиеписком престолу.
Током своје дуге и свијетле историје манастир је располагао богатом
ризницом старих књига, срубља, и веома старих рукописа. Познато је да је
и владика Петар II Петровић Његош даривао Довољу богослужбеним
књигама које је лично добио од руског цара Николаја I. Својим историјским
значајем и вриједношћу ризнице, одувијек је привлачио пажњу путописаца,
хроничара и истраживача. Из тих разлога 1875. године обилазио га је и
руски конзул из Сарајева, чувени путописац, А. Ф. Гиљфердинг.
Пљеваљски књижевник и просветитељ Стеван Самарџић такође се бавио
Довољом, биљежећи у једном свом чланку, из 1905. године, молбу локалног
становништва упућену турским властима да им се дозволи обнова страдалог
манастира, која очигледно није услишена. Интересовање за Довољу
показао је и Ђурађ Бошковић боравећи 1932. године на лицу мјеста да би
годину дана касније, у Гласнику скопског научног друштва, објавио своја
ГЛАСНИК БР. 10-11
ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 10-11 ТЕМА БРОЈА са 10. научног скупа ОДНОС ИСТОРИЈСКЕ ДЕМОГРАФИЈЕ И ПОЛИТИЧКЕ ИСТОРИЈЕ (на примјеру Средњег Потарја и Полимља) са 11. научног скупа ИСТОРИЈА И ТРАДИЦИЈА (на примјеру Средњег Потарја и Полимља) Др Синиша МИШИЋ ИНОКОСНЕ ПОРОДИЦЕ И ЗАДРУГЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ* Др Ема […]
ГЛАСНИК БР. 8-9
ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 8-9 ТЕМА БРОЈА са 8. научног скупа ПЉЕВАЉСКО ДРУШТВО КРОЗ ИСТОРИЈУ (искуства културне синтезе) са 9. научног скупа ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ИНТЕРЕСА ВЕЛИКИХ СИЛА (поводом 130 година од Берлинског конгреса и 100 година од Анексије Босне и Херцеговине) Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ […]
ГЛАСНИК БР. 5
ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 5 ТЕМА БРОЈА СРЕДЊЕ ПОЛИМЉЕ И ПОТАРЈЕ КАО ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОБЛЕМ (Поводом стогодишњице од смрти Танасија Пејатовића) Проф, др Синиша МИШИЋ ПОТАРЈЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Др Ружа ЋУК О ТРГОВЦИМА ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ УЛОГА ДРОБЊАКА У ПРИВРЕДНОМ ЖИВОТУ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА […]
ГЛАСНИК БР. 4
ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 4 ТЕМА БРОЈА ИСТОРИЈСКИ ЦИКЛУСИ РАЗВИТКА ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ЧИНИОЦИ ПРОГРЕСА И РЕГРЕСИЈЕ (Поводом педесет година Завичајног музеја у Пљевљима) Александар ЛОМА ИЗ ИСТОРИЈЕ ТОПОНОМИЈЕ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА Аника СКОВРАН ДУХОВНЕ ПОУКЕ И ПОРУКЕ ВИЗАНТИЈЕ Гордана ТОМОВИЋ КРИЧАНИ И КРИЧАК Ђорђије ЈОКСИМОВИЋ СКУП СРПСКИХ КНЕЗОВА У […]