Архива Ознака: др Жарко Лековић

Научни скуп XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п
XV
СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
(Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)
Otvaranje Naučnog skupa
dr Branko Banović, Zavičajni muzej Pljevlja
Dame i gospodo, poštovani posjetioci,
Na samom početku želim da vas pozdravim i da vam se najsrdačnije zahvalim što ste dio vremena odvojili kako bi svojim prisustvom uveličali petnaesti po redu naučni skup koji organizujuje Zavičajni muzej u Pljevljima. Uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima sa kojima je suočen, direktor Zavičajnog muzeja Radoman Risto Manojlović je i ove godine podnio najveći teret u organizaciji naučnog skupa i učinio velike napore kako bi on protekao u najboljem redu.

Научни скуп XIV

Научни скуп XIV, учесници

Научни скуп XIV   ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П.П.Његоша)   П Р О Г Р А М   Субота, 16. новембар 2013.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   Радоман Ристо Манојловић, директор Завичајног музеја Господине Предсједниче, уважени гости, даме и господо, […]

др Жарко Лековић – ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика)

др Жарко Лековић - ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика)

XIV Научни скуп, Пљевља 16 и 17. новембар 2013.год. ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)

мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОБРИЛОВИНА И ЊЕГОВА УЛОГА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ

Црква је представљала важан чинилац у друштвеном и политичком раз-
витку Полимља и Потарја. Она је скоро хиљаду година, све до XIX вијека,
била готово једини носилац и представник просвете, па је поставила и све
главне основе за културни прогрес. Многи њени представници у прошлости
су показали дипломатске способности у политичким и државним послови-
ма, као и велико родољубље. Њиховаје заслуга што је снажно изграђена, раз-
вијена и очувана национална свијест, и под њиховим одлучујућим утицајем
се водила вишевјековна борба за слободу и уједињење.

Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕНЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА

Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на
десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села
становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским
властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале
за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа тур-
ске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је по-
гранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима
на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме,
тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима
да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да
оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на
челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.