Архива Категорије: Нема категорију
Мр Душан ТОПАЛОВИЋ – ИЗВЈЕШТАЈ ШВЕДСКОГ КАПЕТАНА ЕРИКА ГУСТАВА АФ ЕДХОЛМА О ЦРНОЈ ГОРИ У ПРВОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ
У осмом поглављу своје прве књиге „О рату“, знаменити пруски теоретичар ратне вјештине Карл вон Клаузевиц, државама које дуже времена нису ратовале савјетује да своје официре поред осталог оспособљавају и тако што ће их слати на актуелна ратна попришта широм свијета.
Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – АУСТРОУГАРСКА ОКУПАТОРСКА УПРАВА У ПЉЕВЉИМА У ТОКУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (1915 – 1918)
Непријатељство Аустро-Угарске према Црној Гори најављено је прије почетка Великог рата. Аустроугарска војска у јачини од једног батаљона 21. фебруара 1914. напала је црногорску караулу на вису Сјенокос изнад Метаљке и убила 1 војника и 1 мјештанина и запалила караулу. Након овог догађаја аустроугарски командант није нашао за сходно да дође на увиђај.
Салих СЕЛИМОВИЋ – БОЈКОТ АУСТРОУГАРСКЕ РОБЕ У ПЉЕВАЉСКОМ И СЈЕНИЧКОМ САНЏАКУ ЗА ВРЕМЕ АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ 1908/1909. ГОДИНЕ
Аустро-Угарска је још првих година после окупације Босне и Херцеговине 1878. године размишљала о њеној анексији, али неке међународне околности и још увек формални султанов суверенитет су је ометали у тој намери. И много раније у аустријским војним и политичким круговима било је предлога о освајању Босне, као и Србије, и раније и касније, и о њеном распарчавању (нпр. предлози Ерентала, министра спољних послова Аустро-Угарске од 1906. године).
Радоман Ристо МАНОЈЛОВИЋ – ПЉЕВАЉСКО ДРУШТВО У КОНТЕКСТУ ЗАПИСНИКА СЈЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА У ПЉЕВЉИМА (27. октобар 1918 – 4. март 1920)
У Завичајном музеју Пљевља чувају се оригинални занисници сједница Општинског одбора у Пљевљима, који су настали између 27. октобара 1918. и 4. марта 1920. године. Записници су садржани у три свеске формата 210 х 334 mm, са корицама меког повеза индигоплаве боје. Вођени су рукописним ћириличним писаним писмом на укупно 142 непагиниране странице. У њима је забиљежено тридесет шест редовних и једна ванредна сједница, са укупно сто тридесет једном тачком дневног реда. Редовне сједнице обиљежаване су нумерацијом и то у низу од римског броја I до римског броја XXXI, обухватајући период између 27. октобара 1918. и 27. децембра 1919. године. У том низу, највјероватније омашком, прескочена је нумерација под редним бројем XXI. Једна једина ванредна сједница одржана је између VII и VIII редовне сједнице, 20. фебруара 1919. године. Сједнице Одбора из периода од почетка 1920. године па до 4. марта 1920. године регистроване су нумерацијом у низу од редног броја I до редног броја VI.
Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – ПЉЕВЉАЦИ У СЛУЖБИ ДИПЛОМАТИЈЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (1919 – 1945)
Указом регента Александра од 7/20. децембра 1918. формиран је Министарски савјет Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, са 17. министарстава, међу којима и Министарство иностраних дјела (MIP). Овим актом је практично дотадашње Министарство иностраних дјела Краљевине Србије преименовано у Министарство иностраних дјела Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Министарство је наставило да ради у новој држави са постојећом дипломатском и конзуларном мрежом у иностранству. Дванаест посланстaва Краљевине Србије наставило је рад практично без прекида. Четири посланства обновила су рад након обнове дипломатских односа са државама ратним противницима (1920), односно 1924, док је посланство у Москви обновљено тек 1940. године. Са осталих (13) држава постепено су успостављани дипломатски односи.