АПСТРАКТ: У овом раду представићемо запажања о Пљевљима као миграционом правцу на основу истраживања у неколико радова, насталих у различитим периодима. Пљевља и околина, када је ријеч о исељавању муслиманског становништва из Црне Горе након Берлинског конгреса, насељавани су било као непосредни исељенички правац за избјеглице из Црне Горе, било као миграционо стјециште за избјеглице из Босне, односно муслимане из Црне Горе који су били избјегли најприје у Босну.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Пљевља, исељавање, Берлински конгрес, муслиманско становништво, избјеглице

АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.

АПСТРАКТ: Стара Рашка и у њеном оквиру Сјеничко-пештерска висораван је скоро одувек био простор и матичних и етапних миграционих кретања. Та кретања становништва су била тако масовна да су уствари понекад биле праве сеобе. Те сеобе су биле нарочито интензивиране продором и освајањем наших земаља од стране Турака Османлија почевши већ од друге половине XИВ века па скоро до краја њихове владавине.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пештер, Сјеница, становништво, сеобе, Малисори, Кучи, Клименте, Васојевићи, миграције, демографија, Срби, православни, муслимани.

Гласник завичајног музеја 8-9

Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, нашли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XИX столећа започета проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке
објавили Момзен и Артур Еванс – знаменити енглески археолог који је Пљевља посетио крајем XИX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска археолошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Драгослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима, спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од 1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља (Цермановић-Кузмановић 1998).