МУНИЦИПИУМ С… – ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ

(Виртуелна посјета изложбе ”МУНИЦИПИУМ С… – ПРОШЛОСТ САДАШЊОСТ БУДУЋНОСТ”)

 

Античко насеље у Коминима, у непосредној близини Пљеваља, у научној литератури познато је под именом Муниципиум С… Енглески археолог Артур Еванс, наишавши на бројне трагове живота из римског периода, открио је надгробни натпис са оштећеним именом града С[.]ЛО. Његов цртеж данас представља једини сачувани препис овог значајног натписа. С обзиром на то да још увијек није откривен ниједан споменик из самог града који носи његово име, проблем имена насеља у Коминима ни данас није ријешен.
На основу најранијег почасног натписа откривеног у Коминима који је посвећен Луцију Веру и датује се у вријеме између 154. и 161. године, претпоставља се да је средином II вијека, када добија муниципални статус, град већ био основан. На челу управе градова са муниципалним правима налазили су се дуовири и едили, док су чланови градског вијећа – декуриони, чија су имена на натписима најбројнија, имали посебан значај у градском животу. Поред њих, важну улогу имао је и један римски витез, као и куратори који су имали контролну функцију, док натписи показују одсуство већег броја војних лица. На основу ономастичке формуле на натписима може се закључити да је, поред домородаца који су чинили највећи дио становништва, у Коминима било и досељеника из западних и источних крајева Римског царства. Најбројнији су били странци из градова у југоисточном дијелу Далмације који се селе у унутрашњост нарочито током III вијека када економска криза захвата приморску област, док у доба позног Царства има све више становника из Италије. Досељавање оријенталаца било је посебно значајно за развој трговине, као и за религију јер са собом доносе и источњачке култове, посебно култ персијског бога Митре.
О граду у Коминима, као једном од најважнијих у овом дијелу Далмације, и његовом економском успону, значајне податке пружају и богати налази октривени приликом истраживања двије велике некрополе. Бројни предмети од стакла (балсамарији, чаше, пехари…) свједоче о развијеним трговинским везама са другим дијеловима Царства, док економску моћ становништва града најбоље документује налаз скупоћене диатрете, изузетно ријетке стаклене чаше са мрежом и натписом, произведене у келнским радионицама ИВ вијека. Скупоћени примјерци златног и сребрног накита (минђуше, огрлице, привесци…), као и сребрне и бронзане фибуле различитог типа, потичу из ближе или даље околине града и претпоставља се да су посредством трговине касније доспјели у унутрашњост. Надгробни споменици, од којих већина има одлике провинцијске умјетности прожете илирско-келтском традицијом, монументалне гробнице и сандучићи за пепео, израђивани од камена са оближњег брда, указују на веома развијен каменорезачки занат на подручју града, док налази бројних урни, пехара и зђела свједоче о керамичкој производњи у Коминима која је била довољна да подмири потребе становништва у дужем временском периоду од I до IV вијека.

Значајне резлутате у проучавању овог локалитета донијела су систематска археолошка истраживања вршена у периоду од 1964. године, када је случајно откривена једна гробница, до 1967. и у периоду од 1970. до 1975. године, у сарадњи Филозофског факултета у Београду, Завода за заштиту споменика културе Црне Горе и Завичајног музеја у Пљевљима. Већ прва истраживања показала су да се ради о двије велике некрополе које се једним дијелом хронолошки поклапају, а једним дијелом и просторно дотичу, па се може претпоставити да се хронолошки млађа некропола II надовезује на старију некрополу I. Некропола I обухватала је 390 гробова спаљених покојника који су густо укопавани без одређеног реда, на малом растојању један од другог. Гробови су углавном у облику кружне јаме, без урни или са керамичким урнама, окружене вијенцем од камења. Дио гробова са каменим урнама за пепео спаљених покојника, груписан је на једном мјесту, са скупоћенијим прилозима попут златног и сребрног накита. На основу епиграфских споменика и окривеног археолошког материјала, може се претпоставити да је некропола I настала у току I вијека од стране нероманизованог домородачког становништва, док откриће једне гробнице на периферији указује на то да је сахрањивање на овој некрополи настављено и у првој половини III вијека. Некропола II обухватала је 295 гробова, од којих је један дио са спаљеним покојницима, без значајне разлике у односу на гробове из некрополе I, док су гробови са инхумираним покојницима откривени у десет монументалних гробница и гробних конструкција са надгробним споменицима различитих облика и украса. На благој падини терасасто су распоређене алеје које прате лук брежуљка, док је материјал гробног прилога који је пронађен значајно богатији него у некрополи I. Сахрањивање углавном романизованог домородачког становништва на некрополи II датује се од II до IV вијека.
Након у потпуности истражених градских некропола, археолошка истраживања обустављена су 1975. године. Прва археолошка истраживања на самом граду обављена су тек 2007. и 2008. године и изведена су у сарадњи Завичајног музеја, Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду и Републичког завода за заштиту споменика културе са Цетиња. Ова археолошка истраживања, праћена додатним геофизичким истраживањима, потврдила су претпоставку да се на овом простору налазе остаци римског града. Најновија истраживања на самом граду започео је Центар за конзервацију и археологију Црну Горе 2017. и 2018. године. Том приликом указале су се градске зидине и остаци више грађевина. Реална су очекивања да ће се у наредним фазама истраживања указати остаци грађевина смјештених у центру града, као и да ће се уз адекватне заштитне конзерваторске радове стећи услови за постепену презентацију локалитета и његову даљу туристичку валоризацију. Изложба ,,Муниципиум С… – прошлост, садашњост, будућност” послужиће и као увод у разговор о будућности локалитета у контексту савременог културног туризма.

 

Каталог са изложбе

 

Снимак са отварања изложбе РТВ Пљевља

 

Фото галерија са изложбе