НАУЧНИ СКУП XV
Као што знате, већина великих свјетских сила узела је своје учешће у једном од најсмртоноснијих сукоба у историји човјечанства. У рату који се водио на неколико фронтова који су пресијецали Европу, према одређеним подацима 70 милиона људи било је под оружјем, од чега у Европи преко 60 милиона. Па […]
НАУЧНИ СКУП XV
Н а у ч н и с к у п XV СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека) П Р О Г Р А М Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа […]
ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА 8-9
Кликните на слику горе за увећан приказ Поводом изласка новог броја Гласника Завичајног музеја 8-9 Пљеваљске новине 15. 4. 2014. год.
ВЕЛИКИ НАРОДНИ ТИПАР – Шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову 1893-1895.
Захваљујући благочестивој и несебичној дарежљивости потомака породице Танасија и Риста Пејатовића, у Завичајном музеју из Пљеваља формирана је засебна музејска збирка под називом „Заоставштина породице Пејатовић”. Поред бројних музејских предмета, умјетничких дјeла, рукописа и докумената, поклон-збирка Пејатовића, на 78 страна, садржи деветнаест комплетних и два некомплетна броја, од укупно двадесет […]
Мирослав ЛАЗИЋ, Митра ЦЕРОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА ОД VI СТОЛЕЋА ПРЕ ХРИСТА ДО РОМАНИЗАЦИЈЕ
Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, нашли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XIX столећа започета проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке
објавили Момзен и Артур Еванс – знаменити енглески археолог који је Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска археолошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Драгослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима, спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од 1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља (Цермановић-Кузмановић 1998).