Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – УЛОГА ДРОБЊАКА У ПРИВРЕДНОМ ЖИВОТУ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
У позном средњем веку Дробњаци су имали запажену улогу у караванској трговини између приморских центара, Дубровника и Котора с једне и Полимља с друге стране, npe свега као поносници, примићури и крамари. Исто тако, поједини трговци из Дробњака активно су се бавили кредитном трговином у Дубровнику и Котору. У караванској трговини углавном су користили Језерски пут који су добро познавали, јер је пролазио кроз њихову територију (Језера).
Доц. др Ема МИЉКОВИЋ – РАЗВОЈ ГРАДА ОРИЈЕНТАЛНОГ ТИПА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ: ПЉЕВЉА ОД СРЕДЊОВЕКОВНОГ СРПСКОГ ТРГА ДО ОСМАНСКЕ КАСАБЕ
Развој града оријенталног типа започињао је обично две до три деценије по освајању места, у зависности у првом реду од постигнуте сигурности у одбрани од непријатеља и брзини ширења ислама. Развитак османског града на Балкану, представљао је или наставак урбаног развоја затечених вароши, или формирање, на другим местима, нових градова, зависно од новонасталих привредних, комуникационих, стратегијских и других услова.
Др Гордана ТОМОВИЋ – НАХИЈА КАВА (1468/9 – 1477)
Најстарији сачувани турски пописи српских земаља из прве половине XV века, настали одмах по формирању првих енклава под турском влашћу, потом већих географских целина као што су била скопско и босанско крајиште и, најзад, по коначном освајању, бележећи затечену насељеност и становништво открили су обиље топономастичке грађе, међу којом су били називе појединих мањих или већих области, непознатих из других извора.
Др Славенко ТЕРЗИЋ – АУСТРОУГАРСКА ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊЕГ ПОЛИМЉА И ПОТАРЈА (1878 – 1908 )
Говорити о аустроугарским истраживањима Средњег Полимља и Потарја значи говорити о томе како једна организована држава, велика сила, ради на проучавању земаља према којима има недвосмислене политичке претензије. Она прво жели да крајње систематично проучи те области, а затим, да на основу тих резултата, гради своју политичку стратегију и, по могућности, мења политички и културни идентитет у правцу који ће одговарати њеним дугорочним стратегијским интересима.
Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – И НАУЧНИК И УМЕТНИК
ГТљевљацима свакако служе на част први нараштаји њихових синова и кћери који су стицали образовање на Београдском универзитету. Међу њима, ипак, предњаче Милка Бајић-Подерегин и Танасије Ј. Пејатовић. Овај последњи се, заправо, с обзиром на то да је умро врло млад, могло би се рећи, само најавио. Учинио је то тако моћно и зрело, да је тиме што је стигао да уради у своме кратком веку заузео значајно место међу следбеницама свога знаменитог учитеља Јована Цвијића.