Током последњих неколико деценија главни подстицај за проучавање Полимља у средњем веку долазио је управо из ових крајева – из Пријепоља и Пљеваља. Овде су се, најпре око Симпозијума „Сеоски дани Сретена Вукосављевића“, а потом у организацији Музеја у Пријепољу и Завичајног музеја у Пљевљима готово сваке године одржавали научни скупови који су окупљали истраживаче из разних научних установа из земље и из иностранства.

У позном средњем веку Дробњаци су имали запажену улогу у караванској трговини између приморских центара, Дубровника и Котора с једне и Полимља с друге стране, npe свега као поносници, примићури и крамари. Исто тако, поједини трговци из Дробњака активно су се бавили кредитном трговином у Дубровнику и Котору. У караванској трговини углавном су користили Језерски пут који су добро познавали, јер је пролазио кроз њихову територију (Језера).

Развој града оријенталног типа започињао је обично две до три деценије по освајању места, у зависности у првом реду од постигнуте сигурности у одбрани од непријатеља и брзини ширења ислама. Развитак османског града на Балкану, представљао је или наставак урбаног развоја затечених вароши, или формирање, на другим местима, нових градова, зависно од новонасталих привредних, комуникационих, стратегијских и других услова.

Најстарији сачувани турски пописи српских земаља из прве половине XV века, настали одмах по формирању првих енклава под турском влашћу, потом већих географских целина као што су била скопско и босанско крајиште и, најзад, по коначном освајању, бележећи затечену насељеност и становништво открили су обиље топономастичке грађе, међу којом су били називе појединих мањих или већих области, непознатих из других извора.

Говорити о аустроугарским истраживањима Средњег Полимља и Потарја значи говорити о томе како једна организована држава, велика сила, ради на проучавању земаља према којима има недвосмислене политичке претензије. Она прво жели да крајње систематично проучи те области, а затим, да на основу тих резултата, гради своју политичку стратегију и, по могућности, мења политички и културни идентитет у правцу који ће одговарати њеним дугорочним стратегијским интересима.