Архива Ознака: Академик Љубомир ЗУКОВИЋ

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – ОРЛОВИШТЕ – ПОЕМА МЛАЂЕНА ЏАКОВИЋА О ШАРАНЦИМА

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – ПИРЛИТОРСКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО

АПСТРАКТ: У областима екстремног патријархата, жена је увек под сумњом, а њена верност константно је на провери. У том контексту, Видосавин поступак тумачи се као вид побуне против патријархалних образаца на којима почива породица војводе Момчила, што у значајном мери представља новину у анализи ове песме. У наставку рада, одређена певачева стваралачка решења посматрају се у светлу његовог непосредног искуства из времена хајдуковања, а такође се проблематизује и питање зашто осталих пет варијаната ове песме није сачувано.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Војвода Момчило, Вук Караџић, Стојан Ломовић, Видосава, издаја, патријархат

НАУЧНИ СКУП XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   […]

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – КУЛТУРНА ПАНОРАМА ПЉЕВАЉА У РОМАНУ СВИТАЊЕ МИЛКЕ БАЈИЋ-ПОДЕРЕГИН

У роману Свитање Пљевља су приказана на размеђу два века, деветнае-
стог и двадесетог, и то у тренутку кад су се у том крају драматично укрстили
интереси два завојевача, Турске и Аустрије, две независне српске државе,
Србије и Црне Горе, и две по много чему различите културе. Сам крај је био
лишен снаге и могућности да самостално изабере пут којим ће кренути у бу-
дућност. Стрепео је, надао се и стрпљиво чекао штаће га снаћи. Једно време
је неумитно одлазило, а друго се, пуно неизвесности и чежње, најављивало.
Народ је живо чувао сећање на то да је и овим крајевима некада „владао
отац светога Саве и његови нашљедници“, а на том се сећању и темељила
неугасла нада српскога живља. Као у сваком бурном и превратничком време-
ну, интереси и жеље народне су се прилично оштро сукобљавале и разила-
зиле. Једни су више уважавали глас срца, а други стомака. Тако на питање
свога брата Јанка: уз кога је, ако се и даље буде морало некоме робовати,
Петко одговара: „Ја, богами, ни уз кога, него гледам свој џеп. Није ми лазум
ко ће владати само нек бидне све мирно и нек нико не дира у моје имуће“.
Они који данас баштине ову врсту животне филозофије казали би: Нека вла-
да ко год хоће и како год хоће, само да живимо боље.

Академик Љубомир ЗУКОВИЋ – И НАУЧНИК И УМЕТНИК

ГТљевљацима свакако служе на част први нараштаји њихових синова и кћери који су стицали образовање на Београдском универзитету. Међу њима, ипак, предњаче Милка Бајић-Подерегин и Танасије Ј. Пејатовић. Овај последњи се, заправо, с обзиром на то да је умро врло млад, могло би се рећи, само најавио. Учинио је то тако моћно и зрело, да је тиме што је стигао да уради у своме кратком веку заузео значајно место међу следбеницама свога знаменитог учитеља Јована Цвијића.