Архива Ознака: Берлински конгрес
Др Драгана КУЈОВИЋ – ИСЕЉАВАЊЕ МУСЛИМАНСКОГ СТАНОВНИШТВА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ НАКОН БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА (ЗАПАЖАЊА О ПЉЕВЉИМА КАО ЈЕДНОМ ОД ИСЕЉЕНИЧКИХ ПРАВАЦА ТОГ ВРЕМЕНА)
АПСТРАКТ: У овом раду представићемо запажања о Пљевљима као миграционом правцу на основу истраживања у неколико радова, насталих у различитим периодима. Пљевља и околина, када је ријеч о исељавању муслиманског становништва из Црне Горе након Берлинског конгреса, насељавани су било као непосредни исељенички правац за избјеглице из Црне Горе, било као миграционо стјециште за избјеглице из Босне, односно муслимане из Црне Горе који су били избјегли најприје у Босну.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Пљевља, исељавање, Берлински конгрес, муслиманско становништво, избјеглице
Др Недељко РАДОСАВЉЕВИЋ – НЕКОЛИКО ИЗВОРА О ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ И ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ ПОД ДУХОВНОМ ВЛАШЋУ ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (1766 – 1878) (методолошки приступ њиховој анализи)
Од укидања Пећке патријаршије 1766, до Берлинског конгреса 1878, чије одлуке су донеле значајне геополитичке промене на Балканском полуострву, Пљевља и пљеваљски крај су, после Мостара, били међу најзначајнијим деловима Херцеговачке митрополије. То потврђује како активан духовни живот манастира Свете Тројице, тако и постојање већег броја цркава и манастира на подручју Пљеваља и околине.
Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕMЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА
Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа турске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је погранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме, тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.
Салих СЕЛИМОВИЋ – ПОЛИТИКА АУСТРО–УГАРСКЕ ПРЕМА РАШКОЈ ОБЛАСТИ ПОСЛЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА 1878. (СЈЕНИЧКА РЕЗОЛУЦИЈА)
Аустро-Угарска је окупирала Босну и Херцеговину по одлуци Берлинског конгреса 1878. године, тачка XXV уговора. То је била одлука тзв. концерна европских сила. Тако је К. und К. Монархија у име тадашње међународне заједнице (Рајхшатски договор са Русијом из 1876. године и снажна подршка Немачке и Велике Британије) успела да спречи нужно и нормално, историјски потпуно оправдано уједињење српских историјских и етничких земаља које су поново остале изван граница Србије и Црне Горе.