Архива Ознака: др Жарко Лековић
НАУЧНИ СКУП XVI
Научни скуп XVI СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА Четвртак, 26. октобар 2023. године С почетком у 17 часова Галерија Завичајног музеја Пљевља СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СКУПА Предсједавајући: академик Славенко Терзић, др Жарко Лековић П о з д р а в н e р […]
НАУЧНИ СКУП XVI ЧЕТВРТИ ДИО
СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ПРОСЛОШЛОСТИ: НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА Др Жарко Лековић (Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица) ПРИЛИКЕ У ПОТАРЈУ КРАЈЕМ XИX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА: ИЗВЈЕШТАЈИ ПОГРАНИЧНОГ КОМЕСАРИЈАТА ЖАБЉАК Др Милутин Живковић (Институт за савремену историју, Београд) ПОГЛЕД ПРЕКО `ГРАНИЦЕ`. ИЗВЕШТАЈИ ИТАЛИЈАНСКОГ ГАРНИЗОНА У ПЉЕВЉИМА О УСТАШКОМ РЕЖИМУ НДХ […]
НАУЧНИ СКУП XV
Н а у ч н и с к у п XV СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека) П Р О Г Р А М Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа […]
мр Жарко ЛЕКОВИЋ – МАНАСТИР ДОБРИЛОВИНА И ЊЕГОВА УЛОГА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ
Црква је представљала важан чинилац у друштвеном и политичком раз-
витку Полимља и Потарја. Она је скоро хиљаду година, све до XIX вијека,
била готово једини носилац и представник просвете, па је поставила и све
главне основе за културни прогрес. Многи њени представници у прошлости
су показали дипломатске способности у политичким и државним послови-
ма, као и велико родољубље. Њиховаје заслуга што је снажно изграђена, раз-
вијена и очувана национална свијест, и под њиховим одлучујућим утицајем
се водила вишевјековна борба за слободу и уједињење.
Мр Жарко ЛЕКОВИЋ – КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТОРИЈСКИХ КРЕТАЊА И ЕКОНОМСКО СТАЊЕ ПРЕНЋАНА НА КРАЈУ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВИЈЕКА У СВИЈЕТЛУ ДОКУМЕНАТА ИЗ ЦРНОГОРСКИХ АРХИВА
Одлукама Берлинског конгреса јасно је било означено да сва села на
десној обали Таре припадају турској територији. У многим од ових села
становништво се сматрало као црногорско, па му је и однос према турским
властима био такав. По наређењима из Цариграда турске власти су требале
за неколико година да избјегавају сукобе са њим. У Пренћанима органа тур-
ске власти није ни било, а све међусобне односе мјештана регулисао је по-
гранични црногорски капетан. Ово село, насељено Језерцима и Шаранцима
на које су се ослањали, признало је турску управу тек 1886. године. Наиме,
тек је средином 1886. године делегација Пренћана саопштила паши у Пљевљима
да ће давати десетину и остале дажбине, с тим да им се дозволи да
оснују свој одред ради заштите од колашинских Турака са буљукбашом на
челу. Убрзо потом у селу се већ налазила станица турске посаде.