Некада је неко рекао – историја је биографија великих људи. Мислио је на историјске личности.
То је значило поново отварање за расправу – старог питања о улози личности кроз историју. Теза која је увијек имала своје присташе и жестоке опоненте.

Проучавање српске породице у дуготрајном раздобљу османске власти у српским земљама није заузело одговарајуће место како у домаћој, тако ни светској историографији. Наиме, тим питањима су се у већој мери, и свакако, на други начин, више бавили социолози него историчари, који су, иако нису могли, а ни били дужни да дају одговоре на нека од значајних историографских питања о овој теми, упутили историчаре у ком правцу треба да се крећу њихова истраживања и размишљања

Бројни писани трагови османске власти на тлу некадашње Југославије, односно свих оних утицаја који свједоче о продору оријентално-исламске културе и цивилизације на ове просторе биљежени су и обрађивани у оквиру радова и студија из различитих области, прије свега историографије, етнологије, књижевности, теологије, филозофије, лингвистике, или једноставно у оквиру посебних библиографија и ширих библиографских прегледа.