Мора се признати да не постоје наративни историјски извори у којима би се нашле вести о пљеваљском крају у раном средњем веку. Оскудицу наративних извора као зла коб прати и недостатак докумената, печата па и нумизматичких налаза који би можда помогли расветљавању положаја и значаја пљеваљског краја у овом раздобљу.

Пљевља и пљеваљски крај појављују се на старим географским картама релативно касно, тек у другој половини XVI века захваљујући пре свега настојањима италијанских картографа.

Кадгод се размишља или пише о пљеваљском крају у средњем веку, неизбежан је и помен два утврђена града из ове области. Један од њих је град Кукањ, а други важан утврђени град јесте град Раван.

Циљ овог рада јесте да укаже на носиоце урбаног развоја, као и да се истакну разлике, улога и значај појединих носилаца у процесу урбанизације пљеваљског краја. Другим речима, овим радом жели се дати прилог истраживању улоге утврђења (castruma) и трга у урбанизацијском процесу. Територија којом ћемо се бавити у овом раду неће обухватити пљеваљски крај у данашњем значењу тог географског појма.