Сателитски програм РТЦГ емитовао је документарну емисију „АНТИЧКИ СПОМЕНИЦИ НА СЈЕВЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ“. Новија археолошка истраживања на сјеверу значајно су обогатила наша сазнања о цивилизацијској и културној слици антике у Црној Гори. Та истраживања су понудила потпуније сагледавање историјских процеса, стварања држава и повезивање популација из предримског доба са житељима […]

Поводом 18. маја, међународног Дана музеја, у изложбеним просторијама Завичајног музеја Пљевља, постављена је етнографска изложба „Слатко спавај – сwеет дреамс“, Завичајног музеја у Никшићу. Изложба „Слатко спавај“ обухвата украшене јастуке који су били дио опреме коју су будуће младе, а касније невјесте, доносиле у нову кућу. Јастуци као интиман […]

АПСТРАКТ: У раду је указано на значај извора из фонда „Књажеска канцеларија“ Архива Србије, тематске целине „Ужичка нахија“, за истраживање историје Пљеваља и околине у времену од 1815. до 1839. Сачувана грађа, која је коришћена у раду, представља углавном једносмерну комуникацију, од локалних српских власти у Ужичкој нахији ка Књажеској канцеларији. Ипак, и као такви, ти прворазредни извори омогућавају да се боље сагледа мишљење које су у Ужичкој нахији имали како носиоци власти, тако и људи других професија, о приликама у непосредном суседству у Османском царству, у које је улазио и пљеваљски крај.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Османско царство, Кнежевина Србија, Књажеска канцеларија, Милош Обреновић, Ужичка нахија, Пљевља, историјски извори.

АПСТРАКТ: Намјера рада “Историја Пљеваља”- осврт на полемике из угла савремене антропологије ”(колико би тек Метузалем имао примједби)”, јесте покушај да се у јавну сферу Пљеваља пласирају одређена размишљања о односу прошле реалности и записа о истој, а уједно и појасни дистинкција између колоквијалне и научне употребе концепта традиције. Повод за то била је жустра и слојевита полемика која се у Пљевљима развила након изласка из штампе капиталног дјела “Историја Пљеваља”. Посебна пажња односи се на разумијевање улоге наратива у историјском писању.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Прошлост, историја, реалност, наративи, традиција, наративистичка филозофија историје

АПСТРАКТ: У овом раду представићемо запажања о Пљевљима као миграционом правцу на основу истраживања у неколико радова, насталих у различитим периодима. Пљевља и околина, када је ријеч о исељавању муслиманског становништва из Црне Горе након Берлинског конгреса, насељавани су било као непосредни исељенички правац за избјеглице из Црне Горе, било као миграционо стјециште за избјеглице из Босне, односно муслимане из Црне Горе који су били избјегли најприје у Босну.
КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Пљевља, исељавање, Берлински конгрес, муслиманско становништво, избјеглице