Циљ овог рада јесте да укаже на носиоце урбаног развоја, као и да се истакну разлике, улога и значај појединих носилаца у процесу урбанизације пљеваљског краја. Другим речима, овим радом жели се дати прилог истраживању улоге утврђења (castruma) и трга у урбанизацијском процесу. Територија којом ћемо се бавити у овом раду неће обухватити пљеваљски крај у данашњем значењу тог географског појма.

Од свих категорија насеља у пљеваљском крају најчешће се помињу села, чије се становништво бавило ратарством, повртларством, воћарством и виноградарством. Стога су у састав њихових атара улазила, углавном, властелинства и земљорадничка газдинства.

Проучавање српске породице у дуготрајном раздобљу османске власти у српским земљама није заузело одговарајуће место како у домаћој, тако ни светској историографији. Наиме, тим питањима су се у већој мери, и свакако, на други начин, више бавили социолози него историчари, који су, иако нису могли, а ни били дужни да дају одговоре на нека од значајних историографских питања о овој теми, упутили историчаре у ком правцу треба да се крећу њихова истраживања и размишљања

Нахија Комарница или Дробњак пала је под турску власт у периоду између 1468/1469. а пре 1475/1477. године, када је пописана у Херцеговачком дефтеру.

На важност путописа у нашој науци указао је још пре скоро сто педесет година Јован Ристић, који је сматрао да проучавањем бележака страних путника може да се надокнади мали број извора за истраживање српске прошлости.