Диатрета, драгуљ културне баштине, представља врсту луксузног стакленог пехара, израђеног од кристалног безбојног стакла, рељефно украшеног. Карактеристична је за етапу позног Римског царства и одраз је врхунца развоја стакларске вјештине у антици, када се декорација подиже са површине и обухвата цијели суд, као мрежаста корпа.
Диатрета је коришћена у свечаним приликама. Била је као краљица вечери за трпезом моћног господара или самог цара, направљена да покаже љепоту, да свједочи о раскоши. Осим своје примарне, практичне намјене, овај скупоцјени пехар био је и одраз припадности одређеном сталежу. Врло је битна и њена естетска димензија јер се кроз њу рефлектује животни стил, укус и мода једне епохе. А онда, након многих пирова на којима је представљана, диатрета је сахрањивана заједно са својим власником.
По начину украшавања могу се издвојити двије групе диатрета, оне са фигуралном представом и мрежасте диатрете које се сматрају естетски најсавршенијим, код којих декор у виду фине мреже обухвата цијели суд. Постоји више врста самих мрежастих диатрета, а разлкују се по богатству украса. Најдекоративније имају на врату суда натпис, затим слиједи оковратник и мрежа која обухвата језгро, односно саму посуду. Натпис испод обода најчешће изражава жељу или изреку исписану на грчком или латинском језику. Рјеђе се на диатретама налазе имена, као што је то случај на коминској диатрети, са именом Панелленија.
Коминска диатрета припада групи мрежастих диатрета савршене израде. Звонолики пехар је од прозрачног безбојног стакла и кобалтно плаве мреже која у три реда прстенова сасвим слободно обавија прехар. Натпис, који се састоји од 19 слова није повезан са мрежом, већ стоји слободно. Једно слово О је оштећено, а последње слово које недостаје, највјероватније је слово М(емориа). Натпис ВИВАС ПАНЕЛЛЕНИ БОНА се може превести као порука – У славу Панеленија. Висина диатрете је 14,9 цм, пречник отвора 13,3 цм и базе 3,7 цм. Потиче из IV вијека нове ере, а израђена је у једној од чувених келнских радионица. Начин израде диатрета дуго времена је заокупљао пажњу научника и изазивао различите теорије и претпоставке, нарочито процес израде мреже који ни до данас није у потпуности расвијетљен. Сматра се да су мрежа и пехар израђивани из једног комада стакла. Основа језгра се умакала у обојену стаклену масу и након хлађења брусила се точкићима разних облика и димензија, тако да се добијала мрежа која је за основу везана стакленим стубићима. Мајстори диатрета били су под посебном заштитом римских царева и имали специјални третман. За живота су могли направити само једну, до двије диатрете.
Током великих археолошких ископавања Муниципиума С… 1975. године у некорополи II истражена је гробница X, која је била великих димензија, са више одаја и комора, те сандучића за пепео, са богатим гробним прилозима – златним минђушама и сребрним фибулама. Унутар гробнице налазио се гроб, саграђен од опека везаних малтером, а у њему оловни саркофаг са скелетом покојника и стакленим прилозима који указују на истакнути друштвени положај сахрањеног покојника, мушкарца педесетих година. Гробница је давно опљачкана, али су разбојницима промакли скупоцјени стаклени предмети који су били положени поред рамена покојника, диатрета, амфорисмос, тоалетна бочица вретенастог облика и крчаг.
Проналазак коминске диатрете, као једне од малобројних потпуно сачуваних у свијету, био је сензација у научним круговима. Она и данас представља једно од највриједнијих покретних кулутрних добара Црне Горе.