ПУТЕВИМА HOMO SAPIENSA

новембар 25, 2021

Иако баштини експонате атрактивне у свјетским размјерама, највећа вриједност Завичајног музеја Пљевља не огледа се у било ком од појединачних предмета, већ у чињеници да колекција Музеја у континуитету прати око педесет хиљада година физичког и духовног присуства човјека у пљеваљском крају. Идући овом еволутивном нити, поставка „Путевима Homo Sapiensa…“ представља експонате који садржајно документују особености животних стилова од средњег палеолита до античког доба. Комплексну причу о развоју човјека тежили смо да испричамо у атрактивном амбијенту прожетом аутентичним илустрацијама и пратећим садржајима. Жеља је била да креирамо поставку која ће бити релевантна професионалцима, интересантна туристима и допадљива најмлађим посјетиоцима. У свом дизајну поставка комбинује нека од рјешења која се могу наћи у најпрестижнијим музејима данашњице. Град богате културе и традиције, какав су Пљевља, заслужује управо једну такву музејску поставку.

Стална археолошка поставка „Путевима Homo Sapiensa“ у Пљевљима отворена је 19.11.2021. године. Представља комплексан приказ живота на ширем подручју Пљеваља, од првих трагова присуства човјека, преко различитих етапа историјског развоја, све до краја античког римског периода, до почетка средњег вијека. Подјељена је у пет прича. Сваки период састоји се од низа значајних артефаката из различитих етапа који осликавају дату причу, изложених у освијетљеним витринама. Додатне информације пружају текстуални банери, са преводима и на енглески језик, који пружају могућност посјетиоцима да се детаљније упознају са одређеним праисторијским и историјским раздобљима.

Праисторијски период представљен је налазима са подручија палеонтолошког локалитета Трлица, у околини Пљеваља гдје је пронађена седиментна пећина, на 925 m надморске висине, која датира од прије око 1.800.000 година. На поставци су представљени фосилни остаци различитих животиња, од костију јужног слона-Мамута, до очњака сабљозубог тигра, великог медвједа, хијена, етрурских вукова, као и велики број зуба одређених животиња попут носорога, бизона и разних фосила великих јелена.

Период палеолита представљен је од првих трагова и развоја људске врсте, који датира из периода од 50.000 година прије наше ере. Приказан је комплексан процес еволуције човјека, који прелази пут од мајмуноликог бића до савременог Sapiens sapiens човјека. У овом дјелу изложбе доступни су предмети од камена, одбици и нуклеуси који су коришћени у сврху оружја и оруђа од стране нашег далеког претка Homo sapiensa. Сви налази потичу са три археолошка налазишта који се налазе у горњем кањонском дијелу тока ријеке Ћехотине: Пећина под Госпића врхом, Малишина пећина и Медена стијена.

Неолитски период представља млађе камено доба, период прије 6.000 година гдје је камен и даље у употреби али гдје је човјек постигао значајан еволуциони развој и у потпуности промијенио начин живота, привредну основу и друштвену организацију. Припитомио је животиње, формирао стално насеље и бавио се сточарством и земљорадњом. У овом периоду људи стичу вјештине за обликовање керамичких посуда од глине са почетком технике умјећа декорације. Разни пехари и фрагментоване посуде красе витрину из овог периода, као и многи други предмети попут камених сјекира, жрвња и тегова за разбој, који су се користиле за ткање у том периоду. Најзанимљивији налаз из овог периода свакако представља антропоморфна фигурина из раног неолота. Божанство богиње плодности која је увелико била позната на овом подручију пронађена је на локалитету Догање, једном од најзначајнијих неолитских локалитета на ширем подручију.

Даљи наставак кроз музејску изложбу представља и метални период, од пре 3.000 година. Основно обиљежје ове епохе је употреба метала. Разне врсте металног оружја: копља, сјекире, ножеви, алатке које су биле у употреби, заувјек су промијенили животе људи, условили бројне сукобе и раскид са релативно спокојним животом који је вођен у ранијим периодима. Оно што је карактеристично за метални период су кружне гробнице – тумули, које су пронађене на бројним локацијама, док су археолошка истраживања спроведена на локалитетима Догање, Отиловићи и Готовуша. Велики број украсних предмета и накита пронађен је у тумулима, што нам свједочи о обичају древних народа, о њиховом вјеровању у загробни живот и начину сахрањивања заједно са личним предметима од вриједности.

Задњи сегмент изложбене поставке представљају предмети из римског периода од I – IV вијека наше ере. У непосредној близини Пљеваља, у селу Комини смјештен је, још увијек највећим дјелом неистражен, римски град чије име са сигурношћу није утврђено, због чега је у научној литератури прихваћен назив MUNICIPIUM S. О овом периоду свједочи преко 1.200 гробних налаза из близу 700 истражених гробних мјеста на некрополама. Међу налазима су бројни значајни предмети као што су гвоздени ножеви, оружја, новчићи, бронзане и сребрне фибуле, примјерци сребрног и златног накита (минђуше, огрлице, привезци, брошеви), накита од перли, стакленог посуђа и пехара. Међу њима се љепотом и умјетничком вриједношћу истиче скупоцјена пехар-чаша – дијатрета. Представља предмет од непроцјењиве вриједности, због чињенице да је у свијету пронађено још само пет диатрета у цјелости сачуваних, док је фрагментованих око двадесетак. Убраја се међу највриједнија покретна културна блага Црне Горе. Израда диатрета карактеристична је за етапу позног Римског царства те се њихово датовање смијешта од око 250 године до средине и ријетко IV вијека нове ере. Настала је највјероватније у некој од чувених келнских радионица. Њихова производња заснивала се на високом емпиријском знању стаклара који су пажљивим избором сировина, перцепцијом боја и врхунским занатским умијећем достигли врхунац развоја стакларске вјештине у антици.

Начин њихове израде који ни до данас није у потпуности расвијетљен. Сматра се да је облик диатрете прво формиран дувањем а потом је посуда умакана у стаклену масу најчешће друге боје. Након хлађења други слој стакла би се потом резао, брусио и тако добијао мрежаст или фигурални украс. Према томе издвајају се двије групе диатрета: са фигуралним украсом и са мрежастим декором. Код мрежастих дијатрета декорација обухвата цио суд и у зависности од украса дијеле се на неколико типова. Најдекоративнији тип има на врату суда натпис, затим слиједи оковратник и мрежа која обухвата језгро, односно саму посуду. Натпис испод обода најчешће изражава жељу или здравицу исписану на латинском или грчком језику. Управо таквој врсти припада коминска дијатрета са натписом „VIVAS PANELLENI BONA“ што се преводи као завјетна порука – Живи Пан(х)елије у добру (добром сјећању).

Као изузетни предмети дијатрете су биле у власништву најповлашћенијих чланова римског друштва. Били су одраз раскоши, високог сталежа, укуса и моде једне епохе. Већином су коришћене као пехари за пиће у посебним приликама, док су неке диатрете представљале уљане лампе. Без сумње дијатрета из Комина припадала је угледном и привилегованом члану римске заједнице у Муниципијуму С који се није либио да покаже раскош и луксуз свог живота. Натпис јасно говори да је била посебно наручена и израђена за њега, те након његове смрти више није могла имати трофејну и практичну функцију. Стога је похрањена поред власника као дар за загробни живот.

Коминска дијатрета пронађена је током великих археолошких ископавања Муниципиума С… 1975. године на некорополи II у гробници X, великих димензија, са више одаја и комора. Из безбједносних разлога није изложена на музејској поставци, али се у изложбеној просторији која је њој посвећена може видјети њен холограмски приказ у природној величини, димензија 14,9 cm висине и пречника од 13,3 cm.

Сталну археолошку поставка је осмишљена на модеран и аутентичан и аутентичан начин због чега је од Музејског друштва Црне Горе проглашена за најбољу изложбу у Црној Гори у 2021. години. Обогаћена је различитим визуелним приказима – свијетлећим илустрацијама, банерима, екранима, таблетима, проекторима са којих се пружају различити садржаји: прикази 360 степени археолошких локалитета, квиз у виду лавиринта и видео игрице по принципу виртуалне шетње кроз одређене етапе у сврху провјере знања о нашој историји и разни други.

Посјета сталној археолошкој поставци пружа посјетиоцима нестваран доживљај и много корисних информација од значаја за опште образовање.

Добро дошли!

Стручни тим за припрему поставке:

др Бранко Бановић
шеф стручног тима
Ана Аранитовић
координаторка стручних аспеката поставке
Божидар Глушчевић
координатор дизајнерских и техничких аспеката поставке
Дејана Дробњак
Сарадница
Мирјана Кнежевић
Сарадница

Стручни сарадници:

мр Миле Баковић
археолог, Центар за конзервацију и археологију Црне Горе
мр Милош Живановић
археолог, Центар за конзервацију и археологију Црне Горе
проф. др Душан Михаиловић
археолог, Филозофски факултет Београд
Никола Боровинић
археолог, Центар за конзервацију и археологију Црне Горе