Кликните на слику горе за увећан приказ   Поводом изласка новог броја Гласника Завичајног музеја 8-9 Пљеваљске новине 15.04.2014.год.

Захваљујући благочестивој и несебичној дарежљивости потомака породице Танасија и Риста Пејатовића, у Завичајном музеју из Пљеваља формирана је засебна музејска збирка под називом „Заоставштина породице Пејатовић”. Поред бројних музејских предмета, умјетничких дјeла, рукописа и докумената, поклон-збирка Пејатовића, на 78 страна, садржи деветнаест комплетних и два некомплетна броја, од укупно двадесет […]

Прва писана запажања о старинама пљеваљског краја потичу из пера
дубровачких посланика који су се 1792. године, на путу у Цариград, наш-
ли у Пљевљима (Таслиџи). Међутим, тек су крајем XIX столећа започета
проучавања античких споменика и натписа из Пљеваља, од којих су неке
објавили Момзен и Артур Еванс – знаменити енглески археолог који је
Пљевља посетио крајем XIX столећа. Убрзо, 1899. године, уследила су
и прва ископавања о којима је писао К. Пач, да би после више од шест
деценија, 1964. године, у Коминима била започета систематска архео-
лошка истраживања заштитног карактера, којима су руководили др Дра-
гослав Срејовић и др Александрина Цермановић-Кузмановић, професори
археологије на Филозофском факултету у Београду. Овим ископавањима,
спроведеним у две истраживачке кампање (од 1964. до 1967. године и од
1970. до 1975. године), обухваћена је само некропола у Коминима, док је
пространо и утврђено насеље остало неиспитано. Резултати истраживања
превазишли су очекивања и највећих оптимиста, јер је садржај откривених
гробница и гробова био изузетан. Сетимо се само надалеко чувене дијатрете
и прелепог златног накита који је красио лепотице из античких Пљеваља
(Цермановић-Кузмановић 1998).

Археолошко налазиште Комини код Пљеваља познато је археолошко
налазиште још током XIX века. У раду је дат кратак историјат истраживања
који нас подсећа на великане светске и наше археологије, истраживаче овог
римског града у залеђу провинције Далмације. Приказани су резултати си-
стематских археолошких ископавања некропола I и II, обављених у периоду
од 1964. до 1976. године, али и нови подаци добијени ископавањима лока-
литета I’pac) током 2007. и 2008. године. Они нам употпуњују слику о граду
који је доживео нагли процват крајем II века, врвео од живота током III века,
а потом се средином IV века угасио. Мистерију његовог нестанка донекле
нам осветљавају ископавања обављена 2009. године у селу Отиловићи. Ту
је, поред остатака античке некрополе, откривена и ранохришћанска црква с
гробницом.

Петар Бугон ступа на пословну и јавну сцену у Котору 1326. године
као зрео послован човек. Већ крајем 1326. јавља се као способан и успешан
трговац. Он улази већ током 1326. године у кредитне и трговачке посло-
ве, не само са Которанима и суседним Дубровчанима, већ и са познатим
трговцима из Венеције. Када се родио Петар Бугон нема вести. О Петровом
детињству и раној младости извори ћуте. Оба брата, Петар и Тома Бугон,
истовремено ступају на јавну и пословну сцену у Котору. Петар се бавио
трговачким пословањем и склапао је мешовита трговачка друштва са својим
сународницима. Дубровчанима и Млечанима. Захваљујући успешном бав-
љењу трговином стекао је велики капитал, који је улагао у непокретну имо-
вину у Котору и Србији. Он је, као сви велики трговци, истовремено давао
и узимао кредите, посебно онда када му је био потребан готов новац да би
га инвестирао у робу. Петар се јавља у Котору у улози повериоца, јемца и
дужника. Трговао је сољу, металима (сребром и оловом) и другом робом.