Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – ТАЈНИ УГОВОР ЦРНЕ ГОРЕ, СРБИЈЕ И ТУРСКЕ У ВЕЗИ СА АНЕКСИЈОМ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ПО ПИТАЊУ РАШКЕ ОБЛАСТИ (САНЏАКА) 1908. ГОДИНЕ
Младотурска револуција која је почела 20. јуна (3. јула по новом кал.)
1908. године, отворила је нова питања пред великим силама и балканским
државицама. Турска је покушапа револуцијом да преуреди саму себе и тако
учини излишним програм реформи поробљених земаља у њеном саставу
као и посредовање са стране. Постављало се питање шта ће велике силе
сматрати политички важним у младотурским тежњама и шта ће све предузе-
ти према промијењеним приликама у европској Турској. Србија, Црна Гора
и Грчка имале су према томе став ишчекивања, а Бугарска је припремала
проглас независности. Осим Аустро-Угарске, све друге велике силе биле
су мањевише изненађене преокретом и брзим развојем прилика и извјесно
вријеме биле су само проматрачи.
Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА
Насеља на српском етничком простору нашла су се на удару османске војне силе почев од Маричке битке 1371. године. Без обзира на повремене застоје и унутрашње проблеме, Османлије су током XV века изашле на европску политичку позорницу као респектабилна војна и политичка сила и значајан чинилац историјских збивања.
Мр Ламија АБДИЈЕВИЋ – КОНЗЕРВАТОРСКО–РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ХУСЕИН–ПАШИНОЈ ЏАМИЈИ У ПЉЕВЉИМА
Хусеин-пашина џамија, ремек дјело исламске архитектуре, по свему судећи подигнутаје 1569. године (сл. I).1 Изградио је као своју задужбину Хусеин-паша Бољанић, Бајрам-агин син,2 родом из села Бољанић, које се налази око 20 km удаљено од Пљеваља.
Др Недељко РАДОСАВЉЕВИЋ – НЕКОЛИКО ИЗВОРА О ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ И ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ ПОД ДУХОВНОМ ВЛАШЋУ ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (1766 – 1878) (методолошки приступ њиховој анализи)
Од укидања Пећке патријаршије 1766, до Берлинског конгреса 1878, чије
одлуке су донеле значајне геополитичке промене на Балканском полуострву,
Пљевља и пљеваљски крај су, после Мостара, били међу најзначајнијим
деловима Херцеговачке митрополије.2 То потврђује како активан духовни
живот манастира Свете Тројице, тако и постојање већег броја цркава и ма-
настира на подручју Пљеваља и околине.
Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – ПРЕЛАЗАК ВАСОЈЕВИЋА У СРБИЈУ 1861. ГОДИНЕ
Послије убиства црногорског књаза у Котору 1860. године. наслиједио
га је синовац Никола, који је као млад владар тежио да пошто-пото учврсти
што прије власт, јер га је судбина његовог претходника на један начин на то
и опомињала. Он је то успјешно и чинио, у почетку уз помоћ оца, а Данило-
вог брата Мирка, који се такође одликовао бруталношћу, као Данило. Књаз
Никола није се од њих много разликовао, мада је био умјешнији и свакако
разборитији у својим поступцима, мада, како су га описали савременици,
књаз Никола није имао отмену хладнокрвност кнеза Михаила, ни плахо-
витост свога стрица, није имао ни кукавичлук краља Милана, ни конститу-
ционалну превртљивост краља Александра, али је у свему понајвише имао
особина наведених.