Салих СЕЛИМОВИЋ – ПЉЕВЉА У МЕМОАРИМА СИМОНА ЈОАНОВИЋА
Ко је био Симон Јоановић? Одговор на ово питање потребно је дати од-
мах на почетку овог рада да би се јасније схватили циљеви и објашњавање
одређених појава и задатака које је он кроз своје мемоаре представио.
Симон Јоановић је био вицеконзул Аустро-Угарске у Београду од 1885.
до 1897. године. Од 1901. године обављао је дужност цивилног комесара у
Пљевљима. Уствари, он је био шеф обавештајне службе Аустро-Угарске за
Новопазарски санџак.
Рођен је у Бечу 1868. године. Отац му се звао Харитон Јоановић, а мајка
Марија Влаховић, која је била православка. Симон Јоановић је дуго живео
у Београду и Цириху.
мр Жарко ЛЕКОВИЋ – ЗЛОЧИНИ НАД СРПСКИМ ПРАВОСЛАВНИМ СТАНОВНИШТВОМ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА (1870 – 1912)
Реорганизацијом државне управе од 1865. пљеваљско и колашинско-
бјелопољско подручје нашли су се у истој територијално-административној
јединици. Наиме, тада је установљен Босански вилајет као јединствена
провинција у чији је састав ушла и Херцеговина, али не као ајалет већ
као санџак са више каза, као и наново формирани Новопазарски санџак.
Сједиште овог санџака било је у Сјеници, а сачињавале су га казе: Нови
Пазар, Сјеница, Пљевља (Таслиџа), Нова Варош, Пријепоље, Бијело Поље
(Акова), Колашин, Митровица, Беране и Трговиште (Рожаје). Новопазар-
ски санџак ће постојати, као административно-територијална јединица до
1902. године кадаје коначно расформиран и формиран Сјенички. Од тадаће
представљати само историјски појам.
Мр Душан ТОПАЛОВИЋ – ИЗВЈЕШТАЈ ШВЕДСКОГ КАПЕТАНА ЕРИКА ГУСТАВА АФ ЕДХОЛМА О ЦРНОЈ ГОРИ У ПРВОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ
У осмом иоглављу своје прве књиге „О рату“. знаменити пруски теоретичар ратне вјештине Карл вон Клаузевиц, државама које дуже времена нису ратовале савјетује да своје официре поред осталог оспособљавају и тако што ће их слати на актуелна ратна попришта широм свијета.
Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – АУСТРОУГАРСКА ОКУПАТОРСКА УПРАВА У ПЉЕВЉИМА У ТОКУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (1915 – 1918)
Непријатељство Аустро-Угарске према Црној Гори најављено је прије почетка Великог рата. Аустроугарска војска у јачини од једног батаљона 21. фебруара 1914. напала је црногорску караулу на вису Сјенокос изнад Метаљке и убила 1 војника и 1 мјештанина и запалила караулу. Након овог догађаја аустроугарски командант није нашао за сходно да дође на увиђај.
Салих СЕЛИМОВИЋ – БОЈКОТ АУСТРОУГАРСКЕ РОБЕ У ПЉЕВАЉСКОМ И СЈЕНИЧКОМ САНЏАКУ ЗА ВРЕМЕ АНЕКСИОНЕ КРИЗЕ 1908/1909. ГОДИНЕ
Аустро-Угарска је још првих година после окупације Босне и Херцеговине 1878. године размишљала о њеној анексији, али неке међународне околности и још увек формални султанов суверенитет су је ометали у тој намери. И много раније у аустријским војним и политичким круговима било је предлога о освајању Босне, као и Србије, и раније и касније, и о њеном распарчавању (нпр. предлози Ерентала, министра спољних послова Аустро-Угарске од 1906. године).