У историјској науци је мало познато да су Пљевља и знатан део Пљеваљског краја били у саставу Краљевине Србије нешто више од годину дана, и да су Пљевља била седиште Пљеваљског округа Краљевине. Сачувана грађа у Архиву Војноисторијског института и Архиву Србије пружа могућност да се осветли тај недовољно познати период у историји Пљеваља, од ослобођења па до разграничења између Србије и Црне Горе, на основу споразума потписаног у Београду 12. новембра 1913. године.

У вези са темом овог саопштења неопходно је да на самом почетку скренемо пажњу на двије ствари. Прво: документ споменут у наслову овога рада, датиран са 14. јуном 1910. г. тиче се Пљеваљског пашалука, што значи да се односи не само на пљеваљски крај већ и на друге општине са овог подручја. И друго. И поред своје вјерско-националне мотивације и садржинске усмјерености на питања црквеног живота, које никако не желимо потцијенити, он је имао и специфичну политичку позадину.

Привреда Пљеваља између два свјетска рата вуче коријене заосталости из претходних времена. Привредне прилике у неослобођеним српским земљама до 1912. биле су врло тешке. Захваћене заосталошћу, анархијом, борбом за власт и за одржање у Европи, Турска није поклањала готово никакву пажњу развоју поробљених земаља.

Изучавање обнове и изградње привреде после Другог светског рата (термин је из оног времена) сматрамо вишезначајним. Иако врло кратак период, обнова у Југославији је показала велике могућности, на једној страни, а на другој, неке елементе привредног развоја који he бити стратегија за време које је долазило.

Манастир Острог се налази на половини пута Подгорица-Никшић, високо под Острошком гредом, одакле се поглед пружа читавом Бјелопавлићком равницом. Ту је заправо смјештен Горњи манастир Острог, најпознатије светилиште на просторима Црне Горе и шире. Подизање манастира Острог у Подострошким стијенама сматра се самим својим чином једним од чуда св. Василија Острошког који је уједно и оснивач манастира.