Археолошко налазиште Комини код Пљеваља познато је археолошко налазиште још током XIX века. У раду је дат кратак историјат истраживања који нас подсећа на великане светске и наше археологије, истраживаче овог римског града у залеђу провинције Далмације. Приказани су резултати систематских археолошких ископавања некропола I и II, обављених у периоду од 1964. до 1976. године, али и нови подаци добијени ископавањима локалитета I’pac) током 2007. и 2008. године. Они нам употпуњују слику о граду који је доживео нагли процват крајем II века, врвео од живота током III века, а потом се средином IV века угасио. Мистерију његовог нестанка донекле нам осветљавају ископавања обављена 2009. године у селу Отиловићи. Ту је, поред остатака античке некрополе, откривена и ранохришћанска црква с гробницом.

Брезница је била област у средњем току реке Ћехотине у коју су
залазили с робом дубровачки трговци од краја XIII века, а у XIV и XV веку
пословали су у трговачком насељу Брезници, потоњим Пљевљима. Ту су у
XV веку подигнути утврђени градови Кукањ и Раван, постојала је турска
нахија Брезница и на реци Брезници био је знаменити манастир Св. Тројице.
Име области је нестало, насеље Брезница прерасло је у град Пљевља,
манастир Св. Тројице се не назива више Врхубрезница, једино се и данас
именом Брезница назива речица кратког тока, која извире северно од
Пљеваља и после 3,5 километра улива се у Ћехотину. А управо су по њој
названи истоимена област, значајно трговачко насеље и велики манастир.
Премда је у жижи светског и домаћег научног интересовања више од
једног века било римско насеље код Пљеваља у селу Комини, загонетни
муниципијум S, ни истраживачи средњовековне историје нису занемарили овај
крај. Сачувани су разноврсни извори – западни, латински, првенствено
дубровачки, српски и турски – који обилују подацима за политичку, културну и
привредну историју пљеваљског краја, што је омогућило да се разјасне општи
токови историје друштва у том подручју како у већим делима, тако и у посебним
студијама.1 Следећи добри узор Пријепоља, где су научни скупови преточени

Диатрета, драгуљ културне баштине, представља врсту луксузног стакленог пехара, израђеног од кристалног безбојног стакла, рељефно украшеног. Карактеристична је за етапу позног Римског царства и одраз је врхунца развоја стакларске вјештине у антици, када се декорација подиже са површине и обухвата цијели суд, као мрежаста корпа. Диатрета је коришћена у свечаним […]

  Током 2008. године, у сарадњи са Археолошком збирком Филозофског факултета у Београду и Републичким заводом за заштиту споменика културе са Цетиња, Завичајни музеј је наставио прву фазу заштитних археолошких истраживања на античком локалитету Муниципиум С… у Коминима. Кампању на самом терену августа и септембра мјесеца спроводила је екипа од седам […]

  У сарадњи са Археолошком збирком Филозофског факултета у Београду и Републичким заводом за заштиту споменика културе са Цетиња, петнаестодневним археолошким ископавањима на сектору јужног бедема Завичајни музеј је током октобра мјесеца 2007. године започео прву фазу заштитних археолошких истраживања римског града Муниципиума С…, смјештеног у Коминима.