Овај рад је наставак саопштења поднијетог на 10. научном скупу Завичајног музеја у Пљевљима. Аутор сматра да је демографско питање једно од најважнијих питања за народ и државу. Демографска експлозија становништва послије свих буна, устанака и ратова за ослобођење и уједињење, посебно послије Првог и Другог свјетског рата је поука за садашње генерације. У првим деценијама социјалистичке Југославије друштвено-политички услови су утицали прво на повећање, а потом на смањење прираштаја становништва: радикална национализација и аграрна реформа, па нагла идустријализација и колективизација „отјерала“ је бројно становништво са села у градове и друге развијене средине. Индустријализација је донијела загађеност животне средине, повећану смртност и исељавање становништва. Почетком двадесет првог вијека организована је непримјерена приватизација предузећа када је велики број радника остао без посла, бриге државе и животне перспективе.

АПСТРАКТ: У раду се полази од сазнања да у Турској, где су до 1912. припадала и Пљевља и у Црној Гори до 1918. нису вршени званични статистички пописи становништва. Дају се орјентациони подаци савременика о броју становника, занатских и трговачких радњи у вароши Пљевља који се доста разликују. Аутор наводи и коментарише прикупљене податке о броју становништва у Пљевљима и суседним местима из новоослобођених крајева из 1919. и резултате званичних статистичких пописа о броју становништа 1921. и 1931. (укупно и према полу, вероисповести, занимању и писмености), као и попис зграда, станова и стоке.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пљевља, Црна Гора, Србија, попис, становништво, мушки, женски, веросиповест, занимање, писменост.

Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20. вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   […]

Указом регента Александра од 7/20. децембра 1918. формиран је Министарски савјет Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, са 17. министарстава, међу којима и Министарство иностраних дјела (MIP). Овим актом је практично дотадашње Министарство иностраних дјела Краљевине Србије преименовано у Министарство иностраних дјела Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Министарство је наставило да ради у новој држави са постојећом дипломатском и конзуларном мрежом у иностранству. Дванаест посланстaва Краљевине Србије наставило је рад практично без прекида. Четири посланства обновила су рад након обнове дипломатских односа са државама ратним противницима (1920), односно 1924, док је посланство у Москви обновљено тек 1940. године. Са осталих (13) држава постепено су успостављани дипломатски односи.

Када је 1918. створено Краљевство Срба Хрвата и Словенаца на територији бивше Краљевине Црне Горе било је 10 округа, међу којима и Округ пљеваљски, 167 општина и 431.256. становника. Округ пљеваљски сачињавала су два среза: Пљеваљски и Бољанићки. Указом регента Александра од 30. јуна 1919. ријешено је да се Устав Краљевине Србије од 5. јула 1903. заједно са свим законима Србије прошири и на 16 округа у новоослобођеним крајевима, међу којима и на Округ пљеваљски. Овим законским актом су Пљевља и сва друга мјеста у Рашкој области, на Косову и Метохији и у Македонији сврстана у исто подручје – Јужну Србију, како су тада називани ови крајеви.