Реализација Пројекта обнове манастира Довоља, започета још 1999.
године, одвијала се и током 2006. године. Обухватала је наставак и завршетак
систематских археолошких ископавања манастирских конака започетих
током 2005. године, као и завршне грађевинске радове на фасадама цркве.
Археолошка истраживања конака манастира Довоља трајала су од
15.08.2006. до 31 .VIII 2006. године. Стручну екипу су сачињавали археолог
мр Перо Праштало, руководилац радова на терену и Неда Димовска, архео-
лог-антрополог. Поред стручне екипе, на терену је било стално присутно и
четири физичка радника.
У плану за кампању 2006. године било је истраживање спољњег про-
стора око конака, започетог у 2005. године. Током наведеног периода, у потпуности
је истражена површина око конака и тиме су створени услови за
његову обнову.
Са археолошким радовима у 2006. години започело се око југоисточног
угла конака, отварањем сонде димензије 4,5 х 2,5 m. Ископавањем у овој
сонди, која је пратила источни зид, почевши од југоисточног угла, откри-
вен је старији прилаз улазу конака са остацима степеништа, као и камени
постамент који је носио један од дрвених стубова трема. Простор између
старијег прилаза и југоисточног улаза у конак одвојен је сухозидом, који је
заједно са новијим прилазом са сјеверне стране, откривен током кампање
из 2005. године. Занимљиво је да је у овој сонди, испод хумуса означеног
као слој А, слој Б био састављен искључиво од камена средњих димензија.
Тај слој се постепено губио идући ка западу, што јасно указује да је заправо
простор око цркве био насипан тим каменом, односно нивелисан. Сходно
томе, отворена је следећа сонда, дуж јужног зида конака димензије 12 х 1,5
m. Ископавањем у овој сонди констатована су два културна слоја. Слој А је
представљао хумус, а Б је био састављен од ситнијег и крупнијег камена саеолошка
истраживања конака манастира Довоља трајала су од 15.08.2006. до 31 .VIII 2006. године.

Пљевљак, пуковник, професор универзитета, научник, човјек са два док-
тората наука, по струци настављач знаменитог Танасија Пејатовића, Слободан
Мишовић написао је и објавио књигу о свом завичају ПЉЕВАЉСКИ
КРАЈ – ГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА. Вишегодишња истраживања и про-
учавања аутор је оснажио доступним изворима и објављеном литературом
старије и новије провенијенције историјског, географског, демографског и
привредног садржаја.
Садржај књиге изложен је у 7 поглавља: Географски положај пљеваљског
краја; Природно-географска својства; Историјско-географске основе
развоја; Становништво; Насеља и перспективе даљег развоја пљеваљског
краја. Свако поглавље садржи више добро разрађених и укомпонованих потпоглавља. Научно-истраживачки метод у истраживању и обради материје уз
приступачан, прегледан и разумљив стил писања, омогућава да се ова књига
са лакоћом чита и са знатижељом прате резултати до којих је аутор дошао у
својим истраживањима и проучавањима.

Развој града оријенталног типа започињао је обично две до три деценије по освајању места, у зависности у првом реду од постигнуте сигурности у одбрани од непријатеља и брзини ширења ислама. Развитак османског града на Балкану, представљао је или наставак урбаног развоја затечених вароши, или формирање, на другим местима, нових градова, зависно од новонасталих привредних, комуникационих, стратегијских и других услова.

Најстарији сачувани турски пописи српских земаља из прве половине XV века, настали одмах по формирању првих енклава под турском влашћу, потом већих географских целина као што су била скопско и босанско крајиште и, најзад, по коначном освајању, бележећи затечену насељеност и становништво открили су обиље топономастичке грађе, међу којом су били називе појединих мањих или већих области, непознатих из других извора.

Говорити о аустроугарским истраживањима Средњег Полимља и Потарја значи говорити о томе како једна организована држава, велика сила, ради на проучавању земаља према којима има недвосмислене политичке претензије. Она прво жели да крајње систематично проучи те области, а затим, да на основу тих резултата, гради своју политичку стратегију и, по могућности, мења политички и културни идентитет у правцу који ће одговарати њеним дугорочним стратегијским интересима.