N a u č n i s k u p XVII   DRUŠTVENE I GEOGRAFSKE PRILIKE U RAZVITKU SREDNJEG POTARJA I POLIMLJA   P R O G R A M Četvrtak, 24. oktobar 2024. godine S početkom u 18 časova Galerijski prostor Zavičajnog muzeja Pljevlja   SVEČANO OTVARANJE SKUPA   […]

Naučni skup XVI   SREDNJE POTARJE I POLIMLJE U PROŠLOSTI: NOVIJA ISTRAŽIVANJA   Četvrtak, 26. oktobar 2023. godine; 17 časova; Galerija Zavičajnog muzeja Pljevlja     SVEČANO OTVARANJE SKUPA Predsjedavajući: akademik Slavenko Terzić, dr Žarko Leković     P o z d r a v n e   r i j e […]

SREDNJE POTARJE I POLIMLJE U PROŠLOSTI: NOVIJA ISTRAŽIVANJA   Prof. dr Ema Miljković (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu) PLJEVLJSKI SIDŽIL – OTVARANJE NOVIH ISTRAŽIVAČKIH TEMA I METODOLOŠKIH POSTUPAKA Salih Selimović, profesor (Sjenica) TRI ZNAMENITA PLJEVLJAKA ISLAMSKE VEROISPOVESTI   Naučni skup II dio (Kulturni magazin TV Pljevlja)

Ovaj rad je deo širih autorovih multidisciplinarnih istraživanja Sjeničko-pešterske visoravni. Ovaj deo Srbije je veoma zanimljiv za istraživanja iz više oblasti i specifičnih tema. Međutim, prostor je retko sistematski i celovito istraživan i obrađivan u vidu sinteza. I ono što je rađeno bilo je uglavnom uzgredno i fragmentarno. Istorijska demografija je bila posebno zapostavljena. Doduše, migracioni procesi su bili dinamični, a Sjeničko-pešterska visoravan, kao i cela Stara Srbija, je bila i matično i etapno migraciono područje. I to je, uz ostale faktore, bitno uticalo i na ukupna demografska kretanja, kako ranije tako i u najnovije vreme. Posle Drugog svetskog rata, a posebno od kraja šezdesetih godina pa do početka 21. veka migracioni procesi i drastičan pad nataliteta su doveli do prave depopulacije ovog prostora. Nastale su i krupne promene u versko-konfesionalnoj i nacionalnoj strukturi stanovništva. Taj trend depopulacije i strukturnih izmena traje i dalje, što će sigurno imati i dalekosežne posledice.

APSTRAKT: Na Sjeničko-pešterskoj visoravni ni do danas nije zaboravljen boravak Petra Vasojevića, oca vožda Karađorđa. Bez obzira što je njegov boravak u pešterskom selu Žabrenu bio jedna relativno kratka epizoda, ipak, ostala je u narodnom pamćenju. U ovom selu žive brojne porodice muslimana Kučevića koji su bili pobratimi Petru Vasojeviću, štitili njegovu porodicu i na kraju spasili od osvete muslimana Topuzovića. Iako nije bio rođen na Pešteri, Karađorđe je prilikom oslobađanja Sjenice i Pešteri poštedeo selo Žabren od ratnih stradanja. Sjenički muslimani, sada Bošnjaci, imaju animozitet prema Karađorđu iako mu ne osporavaju junaštvo i pravednost. Karađorđevi potomci su uvek znali za svoje pobratime Kučeviće i bili su im uvek zahvalni. Kada se kralj Aleksandar ženio rumunskom princezom Marijom, Kučevići su bili
pozvani na svadbu. Kada su se Karađorđevići vratili u zemlju, najstariji Kučević ih je posetio u Beogradu. Prinčevi Tomislav i Aleksandar su u odvojenim posetama boravili kod svojih pobratima na Pešteri 2006. godine. Tako na Pešteri, u selu Žabrenu, i dalje živi uspomena na Petra Vasojevića, a posebno na Karađorđa Petrovića.
KLJUČNE REČI: Karađorđe, Žabren, Pešter, Kučevići, Turci, borbe, Sjenica, istorija, legenda.