Savremenom čoveku su potrebni odgovori o sadašnjosti i u tome je
smisao istraživanja problema prošlosti. Samo tako taj čovek, zapravo
društvo, može da donosi odluke o svojoj budućnosti.1 Istoričar Slavenko
Terzić o tome kratko kaže: „Sadašnjost se ne moze sagledati iz same ssbs.“2
Samo prošlost i sadašnjost daju i pravo i perspektivu za budućnost. Nema
kraja istorije, kako je mislio Fukujama. Ustvari globalizam hoće samo
jednu istoriju, istoriju moćnih. Ali, čovečanstvo ne čine samo moćni, a
pogotovo ne oni najmoćniji. Mnoge imperije su bile i prošle, a čovečan-
stvo i istorija su ostali, i ostaće.

Ko je bio Simon Joanović? Odgovor na ovo pitanje potrebno je dati od-
mah na početku ovog rada da bi se jasnije shvatili ciljevi i objašnjavanje
određenih pojava i zadataka koje je on kroz svoje memoare predstavio.
Simon Joanović je bio vicekonzul Austro-Ugarske u Beogradu od 1885.
do 1897. godine. Od 1901. godine obavljao je dužnost civilnog komesara u
Pljevljima. Ustvari, on je bio šef obaveštajne službe Austro-Ugarske za
Novopazarski sandžak.
Rođen je u Beču 1868. godine. Otac mu se zvao Hariton Joanović, a majka
Marija Vlahović, koja je bila pravoslavka. Simon Joanović je dugo živeo
u Beogradu i Cirihu.

XIV Naučni skup, Pljevlja 16 i 17. novembar 2013.god. PROSVETNI I KULTURNI ŽIVOT POTARJA I POLIMLJA (povodom 200-godišnjice rođenja P. P. Njegoša)