ЖИВОТ НА ЦРНОГОРСКОМ ДВОРУ

новембар 22, 2022

Поводом 70 година постојања завичајног музеја Пљевља и обиљежавања Дана општине Пљевља у оквиру Новембарских свечаности у суботу 19.11.2022. год. отворена је изложба ,,Живот на црногорском двору“. Изложбу организује Завичајни музеј Пљевља у сарадњи са Народним музејом Црне Горе, чији кустоси, Јелена Вујовић, Ана Капетановић и Вукан Ражнатовић, су аутори изложбе, а у концепцији изложбе учествовале су виша кустоскиња Дејана Дробњак и кустоскиња Ана Аранитовић.

Након завршетка II свјетског рата, наступио је перод обнове, индустијског и културног развоја цијеле,, некада јединствене, послијератне државе,,Југославије. Тај свеукупни послијератни ПРЕПОРОД одвијао се и у Пљевљима.. Недуго по ослобођењу, започета је изградња Дома културе, који,, И за данашње вријеме, својом величином представља импозантно здање.. Након само 4 године, колико је трајала његова градња, Дом културе је постао мјесто бројних разноврсних културних и умјетничких дешавања. Под свој кров обухватио је културне установе, међу којима се нашао и Музеј, како је тада речено, „за привремено“. У том малом, ,,привременом“ смјештају, Музеј је успијевао да, колико је то било могуће, обавља своју основну дјелатнаст, а то је првенствено очувања културне баштине, која је у пљеваљском крају и те како богата и разнолика. Та грађа је разврстана у више одјељења Археолошко, Етнолошко, Историјско и Културно-истотијско – са више збирки ,, и брижљиво се чува за будуће генерације, које ће, на основу тог материјала, добити бројна сазнања о прошлости свог завичаја.

Од средине 60-их година, када започињу прва археолошка истраживања, која су касније деценијама спровођена на бројним локалитетима пљеваљског краја, дошло се до сазнања о присуству човјека и континуитету насељености на овом простору, од далеке праисторије, и периода од прије 50.000 година, па до данас. Један дио предмета који потичу из периода тог дугог развојног циклуса, можете да видите на археолошкој музејској поставци ,,Путевима Хомо-сапиенса“, која је отворена прије тачно годину дана.

Изложбу је до сада погледало преко 2.500 посјетилаца. Сви су изненађени да нешто тако могу видјети у Пљевљима и имали су само ријечи похвале. То је и утицало да ова изложба буде награђена, као најбоља у Црној Гори за 2021. годину. Њен значај је у толико већи, када се каже да је самостално осмислила и приредила малобројна екипа запослени у Музеју, који удружено раде као један.

За све ове године постојања, поред организовања бројних изложби, самосталних и гостујућих у сарадњи са другим музејима из државе и окружења, Музеј се, бавио како истаживачким тако и организационим радом, у оквиру којег је приређивао Научне скупове, на којима су учествовали бројни истакнути професори, научни и културни радници са својим истраживачким радовима, везаним за Пљеваљски крај и ширу околину, који су потом публиковани у Гласнику завичајног музеја. Своју издавачку дјелатност, Музеј је проширио издавањем више монографија, књига из едиције Пљеваљско село и других везаних за овај крај.

Послије 12-годишње реконструкције Дома кутуре, Музеј је Поново враћен под његов кров, истина, са значајним просторним проширењем, али што ни даље није оптимално и одговарајуће за пљеваљски Завичајни музеј, који је комплексног типа и који, поред разноврсног музејског материјала посједије и једно од највећих националних покретних културних блага Црне Горе, Диатрету стаклену пехар-чашу, каквих је пронађено свега неколико, у цијелом свијету .

Због своје очуваности и ријеткости, има непроцјењиву вриједност, и као таква, она би заврјеђивала да се у граду подигне посебна зграда музеја, у којем би, уз све мјере заштитне, Диатрета могла бити изложена. Представљала би драгуљ, који би Пљевљима отворио врата за посјетиоце из цијелог свијета. С тога се надамо, да ће можда до наредног, јубиларног, 10-љећа Завичајни Музеј као Установа од јавног интереса добити сопствено здање за обављање свих музејских дјетаности и у којем ће се валоризовати цјелокупно богато културно наслијеђе Пљеваљског краја.

О раду Музеја за ових 70 година могло би се још причати на дугачко и на широко, али ћу се ја ипак овдје зауставити,, како би вам вечерас представила ову јединствену изложбену поставку која је, као што рекох, организована у сарадњи са Народним музејом ЦГ.. На Изложби је представљен живот на црногорском двору, од друге половине 19. па до почетка 20. вијека, тј за вријеме владавине књаза, а потом краља, Николе 1. Петровића Његоша и његове породице. То је период у којем је Црна Гора, од мање области под турском влашћу, прерасла у просторно знатно увећану државу са признатом независношћу од стране великох сила. Постигнут је законодавни, образовни и културни просперитет Црне Горе.

Двор је поред породичном дома, паралелно имао и улогу резиденције, у којој је књаз, а потом краљ Никола организовао политичке састанке, пријеме и дочекивао стране дипломате, амбасадоре и великодостојнике.