APSTRAKT: Manastir Dubočica u blizini Pljevalja nastao je 1565. kako je navedeno u ktitorskom natpisu. Četiri vrste istorijskih izvora beleže podatke o manastiru i njegovom bratstvu: natpisi u samoj crkvi, zapisi u rukopisnim knjigama, dokumenta na turskom jeziku, sačuvana u arhivu manastira Sv. Trojice kod Pljevalja i opisi iz 19. veka. Na osnovu trenutno dostupnih izvora može se u izvesnoj meri rekonstruisati život manastira i pratiti njegov nastanak i prosperitet (druga polovina 16. veka), borba za opstanak i formiranje umetničke celine (17. vek) i na kraju gašenje (18. vek) i pretvaranje u parohijsku crkvu (19. vek).
KLJUČNE REČI: Manastir Dubočica

APSTRAKT: U oblastima ekstremnog patrijarhata, žena je uvek pod sumnjom, a njena vernost konstantno je na proveri. U tom kontekstu, Vidosavin postupak tumači se kao vid pobune protiv patrijarhalnih obrazaca na kojima počiva porodica vojvode Momčila, što u značajnom meri predstavlja novinu u analizi ove pesme. U nastavku rada, određena pevačeva stvaralačka rešenja posmatraju se u svetlu njegovog neposrednog iskustva iz vremena hajdukovanja, a takođe se problematizuje i pitanje zašto ostalih pet varijanata ove pesme nije sačuvano.
KLJUČNE RIJEČI: Vojvoda Momčilo, Vuk Karadžić, Stojan Lomović, Vidosava, izdaja, patrijarhat

APSTRAKT: Rad se bavi strukturom srpske porodice u poznom srednjem veku, uglavnom na osnovu diplomatičkih i osmanskih izvora. Srpska porodica se u ovom periodu javlja u dva vida organizovanja: kao inokosna i kao zadružna. Zadruge su uglavnom male i preovlađuju očinske i bratske zadruge, što ima veze i sa dužinom života u srednjem veku.
KLJUČNE REČI: porodica, zadruga, kuća, srednji vek, srpske zemlje, vlastela, zemljoradnici, stočari.

APSTRAKT: U ovom radu prikazane su mogućnosti korišćenja osmanskih popisnih knjiga deftera kao izvora za istorijsku demografiju. Iako nastali prvenstveno iz fiskalnih razloga, osmanske popisne knjige – defteri predstavljaju nezaobilazno polazište kada su u pitanju proučavanja iz istorijske demografije, naročito perioda od 15-18. veka. Iako ne uvek adekvatni za pitanja koja zadaje istorijska demografija, proučavanje osmanskih popisnih knjiga, ukoliko se koriste određeni metodološki imperativi koji su naglašeni u radu, predstavljaju izvrsnu startnu tačku za ovakvu vrstu istraživanja, ne samo za klasični period Osmanskog carstva, već i za poslednje decenije postojanja nezavisne srpske i bosanske države.
KLJUČNE REČI: Istorijska demografija, Osmanske popisne knjige, Klasičan period carstva, Despotovina Srbija, Kraljevina Bosna

APSTRAKT: U radu je ukazano na značaj izvora iz fonda „Knjažeska kancelarija“ Arhiva Srbije, tematske celine „Užička nahija“, za istraživanje istorije Pljevalja i okoline u vremenu od 1815. do 1839. Sačuvana građa, koja je korišćena u radu, predstavlja uglavnom jednosmernu komunikaciju, od lokalnih srpskih vlasti u Užičkoj nahiji ka Knjažeskoj kancelariji. Ipak, i kao takvi, ti prvorazredni izvori omogućavaju da se bolje sagleda mišljenje koje su u Užičkoj nahiji imali kako nosioci vlasti, tako i ljudi drugih profesija, o prilikama u neposrednom susedstvu u Osmanskom carstvu, u koje je ulazio i pljevaljski kraj.
KLJUČNE REČI: Osmansko carstvo, Kneževina Srbija, Knjažeska kancelarija, Miloš Obrenović, Užička nahija, Pljevlja, istorijski izvori.