Архива Ознака: Котор

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – ДЕЛАТНОСТ КОТОРСКОГ ВЛАСТЕЛИНА И ТРГОВЦА ПЕТРА БУГОНА (БУГОНОВА) У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIV ВЕКА

Петар Бугон ступа на пословну и јавну сцену у Котору 1326. године
као зрео послован човек. Већ крајем 1326. јавља се као способан и успешан
трговац. Он улази већ током 1326. године у кредитне и трговачке посло-
ве, не само са Которанима и суседним Дубровчанима, већ и са познатим
трговцима из Венеције. Када се родио Петар Бугон нема вести. О Петровом
детињству и раној младости извори ћуте. Оба брата, Петар и Тома Бугон,
истовремено ступају на јавну и пословну сцену у Котору. Петар се бавио
трговачким пословањем и склапао је мешовита трговачка друштва са својим
сународницима. Дубровчанима и Млечанима. Захваљујући успешном бав-
љењу трговином стекао је велики капитал, који је улагао у непокретну имо-
вину у Котору и Србији. Он је, као сви велики трговци, истовремено давао
и узимао кредите, посебно онда када му је био потребан готов новац да би
га инвестирао у робу. Петар се јавља у Котору у улози повериоца, јемца и
дужника. Трговао је сољу, металима (сребром и оловом) и другом робом.

Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – ПРЕЛАЗАК ВАСОЈЕВИЋА У СРБИЈУ 1861. ГОДИНЕ

Послије убиства црногорског књаза у Котору 1860. године. наслиједио
га је синовац Никола, који је као млад владар тежио да пошто-пото учврсти
што прије власт, јер га је судбина његовог претходника на један начин на то
и опомињала. Он је то успјешно и чинио, у почетку уз помоћ оца, а Данило-
вог брата Мирка, који се такође одликовао бруталношћу, као Данило. Књаз
Никола није се од њих много разликовао, мада је био умјешнији и свакако
разборитији у својим поступцима, мада, како су га описали савременици,
књаз Никола није имао отмену хладнокрвност кнеза Михаила, ни плахо-
витост свога стрица, није имао ни кукавичлук краља Милана, ни конститу-
ционалну превртљивост краља Александра, али је у свему понајвише имао
особина наведених.

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – ДРОБЊАЦИ – ПРИМИЋУРИ И КРАМАРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Један уговор из которског архива говори о тројици поносника из Дроб-
њака (Ђуро Ратковић, Ненад Петковић и Радујко Вукчић) који су се обаве-
зали 7. јуна 1451. Јакову Августинову, млетачком трговцу из Котора, да
пођу у Пријепоље и ту да натоваре 120 коња олова и да их довезу у Котор
о свом трошку. Јаков се обавезао да им превоз плати сољу, то јест да им да
онолико соли колико је тешко олово. Осим тога, требало је да им да по је-
дан грош за сваку стотину фунти олова.1 То је нека врста напојнице која се
називала примићурина. Она се ретко помиње у документима под називом
примићурина, али се увек наводи да је то било према обичају. Међутим, у
једном дубровачком документу изричито је наведено да је то примићурина
и да је износила углавном један грош по товару према обичају, некада је то
било и другачије. Примићурина се ретко јавља под тим називом и у дубро-
вачкој архивској грађи, али индиректни подаци указују на њу и припадала
је примићуру по коме је и име добила.2 Истина, овде се плаћање примићури-
не помиње на посредан начин и износила је један грош по центенару олова.
Милош Благојевић установио је да је примићурина износила 2% од вред-
ности робе која се преносила.3 Овај податак говори да је у Дробњаку било…

Др Марица МАЛОВИЋ-ЂУКИЋ – УЛОГА ДРОБЊАКА У ПРИВРЕДНОМ ЖИВОТУ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

У позном средњем веку Дробњаци су имали запажену улогу у караванској трговини између приморских центара, Дубровника и Котора с једне и Полимља с друге стране, npe свега као поносници, примићури и крамари. Исто тако, поједини трговци из Дробњака активно су се бавили кредитном трговином у Дубровнику и Котору. У караванској трговини углавном су користили Језерски пут који су добро познавали, јер је пролазио кроз њихову територију (Језера).

Др Славенко ТЕРЗИЋ – О НАУЧНИМ ИСТРАЖИВАЊИМА ПРОШЛОСТИ ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА

Научном расправом, данас започетом, суочавамо се с дугом и
вишеслојном прошлошћу овога града и ове области. Управо зато што
прошлост Пљевља (или Брезнице, како гласи старије име града), није
била предмет дубљих и иоле свестранијих научних истраживања, приступамо
јој са пуно елана и радозналости. Разумљиво је да овај научни
скуп представља, више, један покушај реконструкције прошлости
Пљеваља и пљеваљског краја, са указивањем на главне научне проблеме
и на резултате новијих истраживања, него целовит поглед на историју
града и области.
Пљеваљски крај у центру је српске средњовековне државе.
Померањем тога центра, Пљевља почињу да живе животом пограничних
области, а у наредним столећима често мењају своју државну и још чешће
административно-управну припадност. Крајем 14. века пљеваљски крај
ушао је у састав босанске државе, а потом је, од друге половине 15. века па
до 1912. године, био под туђинском османском влашћу. Сва велика
раскршћа српске историје имала су мањег или већег одјека у Пљевљима и
околним крајевима. Пљевља су вековима била раскрсница важних
трговачких путева и културних струјања. Још у средњем веку пљеваљски
трговци одржавали су живе везе с Српским приморјем, првенствено с
Дубровником и Котором, а ишли су и даље, до Анконе и Венеције. Крајем
14. века дечаци из Брезнице одлазе у Дубровник да уче занате код
тамошњих мајстора. Под турском влашћу Пљевља се такође развијају као
значајан трговачки и административно-управни центар. У време националног
препорода током 19. и почетком 20. века, пљеваљски трговци и
пљеваљско грађанство путују и тргују до Београда, Призрена и Скадра, до…