Архива Ознака: Пљеваља

ГЛАСНИК БР. 14

  ГЛАСНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КЊ. 14 ТЕМА БРОЈА ПРОСВЕТНИ И КУЛТУРНИ ЖИВОТ ПОТАРЈА И ПОЛИМЉА (поводом 200-годишњице рођења П. П. Његоша)   Милић Ф. ПЕТРОВИЋ (Архив Југославије, Београд) ЊЕГОШЕВО ВРЕМЕ И ПЉЕВЉА др Жарко ЛЕКОВИЋ (Историјски институт, Подгорица) ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ И СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА (Просветна и културна слика) проф. […]

ГРАД МУ ЈЕ СПОМЕНИК – ОМАЖ АРХИТЕКТИ БАЈУ МИРКОВИЋУ

20 GRAD MU JE SPOMENIK – OMAŽ ARHITEKTI BAJU MIRKOVIĆU

Омаж „Град му је споменик “, посвећен Бају Мирковићу, главном градском архитекти и урбанисти из периода убрзаног развоја и изградње Пљеваља из доба када се комунална инфраструктура и архитектура прлагођава потребама напредног индустријског центра. Архитектура социјалистичке Југославије у много чему је специфична. Након рата почиње велика изградња земље, а удаљавање […]

НАУЧНИ СКУП XV

Научни скуп XV, Програм, Пљевља

Н а у ч н и с к у п XV   СРЕДЊЕ ПОТАРЈЕ И ПОЛИМЉЕ У ВРТЛОГУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (Демографски, материјални и културни губици у ратовима 19-20 вијека)   П Р О Г Р А М   Субота, 15. новембар 2014.год. 19.00 сати, Сала СО Пљевља Отварање Научног скупа   […]

Вујадин МИЛАНОВИЋ – ПЉЕВЉА ПРИЈЕ СТО ГОДИНА (у очима и свијести једне високообразовне и оштроумне Енглескиње)

Црна Гора сигурно није никад имала занимљивијег, контроверзнијег и
невјернијег странога госта на своме тлу од Енглескиње Мери Едит Дарам
(Магу Edith Durham), коју је почетком XX вијека десет година примала и
испраћала као свога драгога посјетиоца и на коју је већ од другог доласка
гледала као на свога пријатеља и сарадника у односима с Турцима и Арна-
утима током те цијеле деценије. Жена која је иза себе оставила седам обим-
них књига – а уз то и толико чланака у енглеској штампи, да би чинили још
једну такву књигу – све о Србима и оним српским сусједима који су им би-
ли вјековни љути непријатељи – о Албанцима, Турцима, Аустријанцима и
др., играла је важну улогу у међународним пословима Црне Горе и Европе,
као и сусједа Црне Горе. А наши историчари нису ништа знали о њој прије
објављивања мога превода њене прве књиге и моје обимније студије о њој
у „Поговору“ уз тај превод прије десет година. Неки наши познати истори-
чари били су обавезни, и били у прилици да се упознају с њеним радом, али
су то помало надобудно игнорисали, док су је неки наши сусједи у заносу
приказивали као непобитног свједока против српских актера у историји тог
доба.

Доц. др Ема МИЉКОВИЋ-БОЈАНИЋ – КАРАВАН САРАЈ У ПЉЕВЉИМА: ТРГОВАЧКА СТАНИЦА НА ДУБРОВАЧКОМ ДРУМУ

Већина тргова и градова који су на српском етничком простору посто-
јали током вишевековне османске владавине представљала је тржишта ло-
калног значаја, где су се продавали вишкови пољопривредних и занатских
производа произведених у самом градском насељу или његовој непосредној
околини, као и тржишта за трговину артиклима који се нису производили
на српском селу, а који су били неопходни за свакодневни живот људи, као
што је со, на пример. У градским насељима широм српског етничког просто-
ра одржаване су недељне пијаце, пазари, као и панађури, велики годишњи
сајмови, који су по датуму одржавања најчешће били везани за датум славе
неког свеца.