Проф. др Аника СКОВРАН – ОСВРТ НА ПУТЕВЕ НАСТАНКА И ОБНОВЕ РИЗНИЦЕ МАНАСТИРА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ КОД ПЉЕВАЉА
Старо монашко средиште, манастир Света Тројица, древна Врхобрезница у близини Пљеваља, потиче из првих деценија XVI столећа, али имамо назнака да је ово место духовног окупљања постојало много раније. Залагањем игумана Висариона средином XVI века манастир је обновљен и тада се подиже главна црква, а 1592. године уз цркву се дограђује припрата, трошком тројичког монаха Георгија, сина му Ананија, као и спахије Војина који су припадали једној угледној и имућној породици из села Поблаћа близу Пљеваља.
Проф. Добрило АРАНИТОВИЋ – ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У ПУТОПИСНОЈ ПРОЗИ ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА ИЛИ: ПЉЕВЉА – ЉУБАВ И КОБ ЈЕДНОГ ПУТОПИСЦА
„…Највећа вредност овога краја је човек, сељак. Он је најупорнији и најтврдокорнији у нашем народу. Махнити, свесни, дурновити до највеће динарске плаховитости чувар родне груде. Стваралац језика, носилац предања, беспогодбени стуб национални. Као матица. Снажан, без прегибања, опор и готов да рекне истину отворено, грубо и тврдо, и да иза те речи стоји чак лудо и на своју штету.
Милић Ф. ПЕТРОВИЋ – БОГОМИР АЋИМОВИЋ ДАЛМА СВЕСТРАНИ СТВАРАЛАЦ ИЗ ПЛЕЈАДЕ ИСТАКНУТИХ ПЉЕВЉАКА
Истражујући и изучавајући архивске, музејске и библиотечке фондове за Зборник докумената „Пљевља у документима 1918-1941“, пронашли смо архивска документа, новинске текстове, нека вајарских дјела или репродукције дјела Богомира Аћимовића Далме која сведоче о његовом динамичном животу, значајном стваралаштву и присуству у париским умјетничким круговима између два свјетска рата.
Салих СЕЛИМОВИЋ – ОСТАЦИ ХРИШЋАНСКИХ ТРДИЦИЈА КОД МУСЛИМАНА У СРЕДЊЕМ ПОЛИМЉУ, БИХОРУ И НА ПЕШТЕРСКОЈ ВИСОРАВНИ
Средње Полимље, Бихор и Пештерска висораван (сада се најчешће назива Сјеничко-пештерска висораван) је простор који данас припада општинама Пријепоље, Бијело Поље, Прибој, Пљевља, Нова Варош, Сјеница и Тутин. Полимље је кичма Старе Рашке, а Пештерска висораван је била резиденцијални део и „прво огњиште у баштини Немањића“.
Проф. др Слободан МИШОВИЋ – СТАНОВНИШТВО ПЉЕВАЉСКОГ КРАЈА У 20. ВЕКУ
Познато је да су пљеваљски крај насељавали Илири, Римљани, Срби и Турци. Први званични подаци о попису становништва говоре да су Турци, три године по заузимању Пљеваља (1465), извршили попис 1468. године, у којем је регистровано да „то насеље има 72 куће и 23 неожењена мушкарца‘“ . У наредном попису 1477. године, наводи се да Пљевља имају 101 кућу и 12 неожењених мушкараца. Већ 1516. године. исти извори наводе да ово насеље има 130 хришћанских и 20 муслиманских домова.