Arhiva Oznaka: Novi vijek / Moderno doba

Dr Sanja PAJIĆ – PRILOG POZNAVANJU ISTORIJE MANASTIRA DUBOČICE

APSTRAKT: Manastir Dubočica u blizini Pljevalja nastao je 1565. kako je navedeno u ktitorskom natpisu. Četiri vrste istorijskih izvora beleže podatke o manastiru i njegovom bratstvu: natpisi u samoj crkvi, zapisi u rukopisnim knjigama, dokumenta na turskom jeziku, sačuvana u arhivu manastira Sv. Trojice kod Pljevalja i opisi iz 19. veka. Na osnovu trenutno dostupnih izvora može se u izvesnoj meri rekonstruisati život manastira i pratiti njegov nastanak i prosperitet (druga polovina 16. veka), borba za opstanak i formiranje umetničke celine (17. vek) i na kraju gašenje (18. vek) i pretvaranje u parohijsku crkvu (19. vek).
KLJUČNE REČI: Manastir Dubočica

Dr Ema MILJKOVIĆ – OSMANSKE POPISNE KNJIGE KAO IZVORI ZA ISTORIJSKU DEMOGRAFIJU: PRIMER NAHIJE KUKANJ

APSTRAKT: U ovom radu prikazane su mogućnosti korišćenja osmanskih popisnih knjiga deftera kao izvora za istorijsku demografiju. Iako nastali prvenstveno iz fiskalnih razloga, osmanske popisne knjige – defteri predstavljaju nezaobilazno polazište kada su u pitanju proučavanja iz istorijske demografije, naročito perioda od 15-18. veka. Iako ne uvek adekvatni za pitanja koja zadaje istorijska demografija, proučavanje osmanskih popisnih knjiga, ukoliko se koriste određeni metodološki imperativi koji su naglašeni u radu, predstavljaju izvrsnu startnu tačku za ovakvu vrstu istraživanja, ne samo za klasični period Osmanskog carstva, već i za poslednje decenije postojanja nezavisne srpske i bosanske države.
KLJUČNE REČI: Istorijska demografija, Osmanske popisne knjige, Klasičan period carstva, Despotovina Srbija, Kraljevina Bosna

Dr Nedeljko B. RADOSAVLJEVIĆ – PLJEVLJA I PLJEVALJSKI KRAJ U IZVEŠTAJIMA KNJAŽESKOJ KANCELARIJI IZ UŽIČKE NAHIJE I OKRUŽJA UŽIČKOG 1816 – 1839.

APSTRAKT: U radu je ukazano na značaj izvora iz fonda „Knjažeska kancelarija“ Arhiva Srbije, tematske celine „Užička nahija“, za istraživanje istorije Pljevalja i okoline u vremenu od 1815. do 1839. Sačuvana građa, koja je korišćena u radu, predstavlja uglavnom jednosmernu komunikaciju, od lokalnih srpskih vlasti u Užičkoj nahiji ka Knjažeskoj kancelariji. Ipak, i kao takvi, ti prvorazredni izvori omogućavaju da se bolje sagleda mišljenje koje su u Užičkoj nahiji imali kako nosioci vlasti, tako i ljudi drugih profesija, o prilikama u neposrednom susedstvu u Osmanskom carstvu, u koje je ulazio i pljevaljski kraj.
KLJUČNE REČI: Osmansko carstvo, Kneževina Srbija, Knjažeska kancelarija, Miloš Obrenović, Užička nahija, Pljevlja, istorijski izvori.

Salih SELIMOVIĆ – KARAĐORĐE PETROVIĆ U ISTORIJI I NARODNOJ TRADICIJI NA SJENIČKO-PEŠTERSKOJ VISORAVNI

APSTRAKT: Na Sjeničko-pešterskoj visoravni ni do danas nije zaboravljen boravak Petra Vasojevića, oca vožda Karađorđa. Bez obzira što je njegov boravak u pešterskom selu Žabrenu bio jedna relativno kratka epizoda, ipak, ostala je u narodnom pamćenju. U ovom selu žive brojne porodice muslimana Kučevića koji su bili pobratimi Petru Vasojeviću, štitili njegovu porodicu i na kraju spasili od osvete muslimana Topuzovića. Iako nije bio rođen na Pešteri, Karađorđe je prilikom oslobađanja Sjenice i Pešteri poštedeo selo Žabren od ratnih stradanja. Sjenički muslimani, sada Bošnjaci, imaju animozitet prema Karađorđu iako mu ne osporavaju junaštvo i pravednost. Karađorđevi potomci su uvek znali za svoje pobratime Kučeviće i bili su im uvek zahvalni. Kada se kralj Aleksandar ženio rumunskom princezom Marijom, Kučevići su bili
pozvani na svadbu. Kada su se Karađorđevići vratili u zemlju, najstariji Kučević ih je posetio u Beogradu. Prinčevi Tomislav i Aleksandar su u odvojenim posetama boravili kod svojih pobratima na Pešteri 2006. godine. Tako na Pešteri, u selu Žabrenu, i dalje živi uspomena na Petra Vasojevića, a posebno na Karađorđa Petrovića.
KLJUČNE REČI: Karađorđe, Žabren, Pešter, Kučevići, Turci, borbe, Sjenica, istorija, legenda.

Dr Branko BANOVIĆ – ”ISTORIJA PLJEVALJA” – OSVRT NA POLEMIKE IZ UGLA SAVREMENE ANTROPOLOGIJE (KOLIKO BI TEK METUZALEM IMAO PRIMJEDBI)

APSTRAKT: Namjera rada “Istorija Pljevalja”- osvrt na polemike iz ugla savremene antropologije ”(koliko bi tek Metuzalem imao primjedbi)”, jeste pokušaj da se u javnu sferu Pljevalja plasiraju određena razmišljanja o odnosu prošle realnosti i zapisa o istoj, a ujedno i pojasni distinkcija između kolokvijalne i naučne upotrebe koncepta tradicije. Povod za to bila je žustra i slojevita polemika koja se u Pljevljima razvila nakon izlaska iz štampe kapitalnog djela “Istorija Pljevalja”. Posebna pažnja odnosi se na razumijevanje uloge narativa u istorijskom pisanju.
KLJUČNE RIJEČI: Prošlost, istorija, realnost, narativi, tradicija, narativistička filozofija istorije