APSTRAKT: Na Sjeničko-pešterskoj visoravni ni do danas nije zaboravljen boravak Petra Vasojevića, oca vožda Karađorđa. Bez obzira što je njegov boravak u pešterskom selu Žabrenu bio jedna relativno kratka epizoda, ipak, ostala je u narodnom pamćenju. U ovom selu žive brojne porodice muslimana Kučevića koji su bili pobratimi Petru Vasojeviću, štitili njegovu porodicu i na kraju spasili od osvete muslimana Topuzovića. Iako nije bio rođen na Pešteri, Karađorđe je prilikom oslobađanja Sjenice i Pešteri poštedeo selo Žabren od ratnih stradanja. Sjenički muslimani, sada Bošnjaci, imaju animozitet prema Karađorđu iako mu ne osporavaju junaštvo i pravednost. Karađorđevi potomci su uvek znali za svoje pobratime Kučeviće i bili su im uvek zahvalni. Kada se kralj Aleksandar ženio rumunskom princezom Marijom, Kučevići su bili
pozvani na svadbu. Kada su se Karađorđevići vratili u zemlju, najstariji Kučević ih je posetio u Beogradu. Prinčevi Tomislav i Aleksandar su u odvojenim posetama boravili kod svojih pobratima na Pešteri 2006. godine. Tako na Pešteri, u selu Žabrenu, i dalje živi uspomena na Petra Vasojevića, a posebno na Karađorđa Petrovića.
KLJUČNE REČI: Karađorđe, Žabren, Pešter, Kučevići, Turci, borbe, Sjenica, istorija, legenda.

APSTRAKT: Stara Raška i u njenom okviru Sjeničko-pešterska visoravan je skoro oduvek bio prostor i matičnih i etapnih migracionih kretanja. Ta kretanja stanovništva su bila tako masovna da su ustvari ponekad bile prave seobe. Te seobe su bile naročito intenzivirane prodorom i osvajanjem naših zemalja od strane Turaka Osmanlija počevši već od druge polovine XIV veka pa skoro do kraja njihove vladavine.
KLJUČNE REČI: Pešter, Sjenica, stanovništvo, seobe, Malisori, Kuči, Klimente, Vasojevići, migracije, demografija, Srbi, pravoslavni, muslimani.

Srednje Polimlje, Bihor i Pešterska visoravan (sada se najčešće naziva Sjeničko-pešterska visoravan) je prostor koji danas pripada opštinama Prijepolje, Bijelo Polje, Priboj, Pljevlja, Nova Varoš, Sjenica i Tutin. Polimlje je kičma Stare Raške, a Pešterska visoravan je bila rezidencijalni deo i „prvo ognjište u baštini Nemanjića“.