Архива

Салих СЕЛИМОВИЋ – ГАСТОН ГРАВЈЕ О ПЉЕВЉИМА И ЊЕГОВОЈ ОКОЛИНИ

Савременом човеку су потребни одговори о садашњости и у томе је
смисао истраживања проблема прошлости. Само тако тај човек, заправо
друштво, може да доноси одлуке о својој будућности.1 Историчар Славенко
Терзић о томе кратко каже: „Садашњост се не мозе сагледати из саме ссбс.“2
Само прошлост и садашњост дају и право и перспективу за будућност. Нема
краја историје, како је мислио Фукујама. Уствари глобализам хоће само
једну историју, историју моћних. Али, човечанство не чине само моћни, а
поготово не они најмоћнији. Многе империје су биле и прошле, а човечан-
ство и историја су остали, и остаће.

Мр Вукић ИЛИНЧИЋ – ТАЈНИ УГОВОР ЦРНЕ ГОРЕ, СРБИЈЕ И ТУРСКЕ У ВЕЗИ СА АНЕКСИЈОМ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ПО ПИТАЊУ РАШКЕ ОБЛАСТИ (САНЏАКА) 1908. ГОДИНЕ

Младотурска револуција која је почела 20. јуна (3. јула по новом кал.)
1908. године, отворила је нова питања пред великим силама и балканским
државицама. Турска је покушапа револуцијом да преуреди саму себе и тако
учини излишним програм реформи поробљених земаља у њеном саставу
као и посредовање са стране. Постављало се питање шта ће велике силе
сматрати политички важним у младотурским тежњама и шта ће све предузе-
ти према промијењеним приликама у европској Турској. Србија, Црна Гора
и Грчка имале су према томе став ишчекивања, а Бугарска је припремала
проглас независности. Осим Аустро-Угарске, све друге велике силе биле
су мањевише изненађене преокретом и брзим развојем прилика и извјесно
вријеме биле су само проматрачи.

Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА

Насеља на српском етничком простору нашла су се на удару османске војне силе почев од Маричке битке 1371. године. Без обзира на повремене застоје и унутрашње проблеме, Османлије су током XV века изашле на европску политичку позорницу као респектабилна војна и политичка сила и значајан чинилац историјских збивања.

Мр Ламија АБДИЈЕВИЋ – КОНЗЕРВАТОРСКО–РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ХУСЕИН–ПАШИНОЈ ЏАМИЈИ У ПЉЕВЉИМА

Хусеин-пашина џамија, ремек дјело исламске архитектуре, по свему судећи подигнутаје 1569. године (сл. I).1 Изградио је као своју задужбину Хусеин-паша Бољанић, Бајрам-агин син,2 родом из села Бољанић, које се налази око 20 km удаљено од Пљеваља.

Др Недељко РАДОСАВЉЕВИЋ – НЕКОЛИКО ИЗВОРА О ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ И ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ ПОД ДУХОВНОМ ВЛАШЋУ ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (1766 – 1878) (методолошки приступ њиховој анализи)

Од укидања Пећке патријаршије 1766, до Берлинског конгреса 1878, чије
одлуке су донеле значајне геополитичке промене на Балканском полуострву,
Пљевља и пљеваљски крај су, после Мостара, били међу најзначајнијим
деловима Херцеговачке митрополије.2 То потврђује како активан духовни
живот манастира Свете Тројице, тако и постојање већег броја цркава и ма-
настира на подручју Пљеваља и околине.