Архива Ознака: Пљевља
Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА КАО СЕДИШТЕ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ САНЏАКА
Насеља на српском етничком простору нашла су се на удару османске војне силе почев од Маричке битке 1371. године. Без обзира на повремене застоје и унутрашње проблеме, Османлије су током XV века изашле на европску политичку позорницу као респектабилна војна и политичка сила и значајан чинилац историјских збивања.
Мр Ламија АБДИЈЕВИЋ – КОНЗЕРВАТОРСКО–РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА ХУСЕИН–ПАШИНОЈ ЏАМИЈИ У ПЉЕВЉИМА
Хусеин-пашина џамија, ремек дјело исламске архитектуре, по свему судећи подигнута је 1569. године (сл. I). Изградио је као своју задужбину Хусеин-паша Бољанић, Бајрам-агин син, родом из села Бољанић, које се налази око 20 km удаљено од Пљеваља.
Др Недељко РАДОСАВЉЕВИЋ – НЕКОЛИКО ИЗВОРА О ПЉЕВАЉСКОМ КРАЈУ И ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ ПОД ДУХОВНОМ ВЛАШЋУ ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (1766 – 1878) (методолошки приступ њиховој анализи)
Од укидања Пећке патријаршије 1766, до Берлинског конгреса 1878, чије одлуке су донеле значајне геополитичке промене на Балканском полуострву, Пљевља и пљеваљски крај су, после Мостара, били међу најзначајнијим деловима Херцеговачке митрополије. То потврђује како активан духовни живот манастира Свете Тројице, тако и постојање већег броја цркава и манастира на подручју Пљеваља и околине.
Салих СЕЛИМОВИЋ – ПЉЕВЉА У МЕМОАРИМА СИМОНА ЈОАНОВИЋА
Ко је био Симон Јоановић? Одговор на ово питање потребно је дати одмах на почетку овог рада да би се јасније схватили циљеви и објашњавање одређених појава и задатака које је он кроз своје мемоаре представио. Симон Јоановић је био вицеконзул Аустро-Угарске у Београду од 1885. до 1897. године. Од 1901. године обављао је дужност цивилног комесара у Пљевљима. Уствари, он је био шеф обавештајне службе Аустро-Угарске за Новопазарски санџак.
Рођен је у Бечу 1868. године. Отац му се звао Харитон Јоановић, а мајка Марија Влаховић, која је била православка. Симон Јоановић је дуго живео
у Београду и Цириху.
Др Ема МИЉКОВИЋ – ПЉЕВЉА И ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ КАО ИСТРАЖИВАЧКА ТЕМА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ОСМАНИСТИКЕ
Период омеђен османским заузимањем српских земаља с једне и Првим српским устанком с друге стране замишљене историјске праве представља још увек један од најслабије истражених периода српске националне историје. Узроци таквог стања не само у српској, већ у читавој јужнословенској историографији могу се објаснити најмање двема групама разлога:
– неприступачност извора релевантних за такву врсту истраживања (османска грађа се чува првенствено у турским архивима у Истанбулу и Анкари, за које је у протеклим деценијама било изузетно тешко добити дозволе за рад; иако је тај процес сада знатно олакшан, остаје проблем недостатка материјалних средстава за овакву врсту истраживања), и
– недовољан број истраживача са „специфичном знањима“ (познавање османског турског језика, дипломатике и палеографије) који би могли приступити овом послу.