Petar Bugon stupa na poslovnu i javnu scenu u Kotoru 1326. godine kao zreo poslovan čovek. Već krajem 1326. javlja se kao sposoban i uspešan trgovac. On ulazi već tokom 1326. godine u kreditne i trgovačke poslove, ne samo sa Kotoranima i susednim Dubrovčanima, već i sa poznatim trgovcima iz Venecije.

Kada se rodio Petar Bugon nema vesti. O Petrovom detinjstvu i ranoj mladosti izvori ćute. Oba brata, Petar i Toma Bugon, istovremeno stupaju na javnu i poslovnu scenu u Kotoru. Petar se bavio trgovačkim poslovanjem i sklapao je mešovita trgovačka društva sa svojim sunarodnicima, Dubrovčanima i Mlečanima. Zahvaljujući uspešnom bavljenju trgovinom stekao je veliki kapital, koji je ulagao u nepokretnu imovinu u Kotoru i Srbiji. On je, kao svi veliki trgovci, istovremeno davao i uzimao kredite, posebno onda kada mu je bio potreban gotov novac da bi ga investirao u robu. Petar se javlja u Kotoru u ulozi poverioca, jemca i dužnika. Trgovao je solju, metalima (srebrom i olovom) i drugom robom.

Jedan ugovor iz kotorskog arhiva govori o trojici ponosnika iz Drobnjaka (Đuro Ratković, Nenad Petković i Radujko Vukčić) koji su se obavezali 7. juna 1451. Jakovu Avgustinovu, mletačkom trgovcu iz Kotora, da pođu u Prijepolje i tu da natovare 120 konja olova i da ih dovezu u Kotor o svom trošku. Jakov se obavezao da im prevoz plati solju, to jest da im da onoliko soli koliko je teško olovo. Osim toga, trebalo je da im da po jedan groš za svaku stotinu funti olova. To je neka vrsta napojnice koja se nazivala primićurina. Ona se retko pominje u dokumentima pod nazivom primićurina, ali se uvek navodi da je to bilo prema običaju. Međutim, u jednom dubrovačkom dokumentu izričito je navedeno da je to primićurina i da je iznosila uglavnom jedan groš po tovaru prema običaju, nekada je to bilo i drugačije. Primićurina se retko javlja pod tim nazivom i u dubrovačkoj arhivskoj građi, ali indirektni podaci ukazuju na nju i pripadala je primićuru po kome je i ime dobila. Istina, ovde se plaćanje primićurine pominje na posredan način i iznosila je jedan groš po centenaru olova. Miloš Blagojević ustanovio je da je primićurina iznosila 2% od vrednosti robe koja se prenosila.

U istorijskoj literaturi je poznato da su Drobnjaci učestvovali u karavanskoj trgovini koja je povezivala Dubrovnik i Kotor sa gradovima u unutrašnjosti Srbije. Tako su oni često kao ponosnici prolazili kroz Pljevlja i pljevaljski kraj ili su, pak, na drugi način uticali na privredni život u pljevaljskoj obalasti u srednjem veku. Treba istaći da su se neki istaknuti pojedinci iz Drobnjaka vremenom obogatili trgujući i da su se potom naselili u pljevaljskom kraju. Tu su nastavili i dalje da se bave kreditnim i drugim unosnim poslovima. Jedan od njih je bio Skorovoj Vokšić sa svojim sinovima. Njegov najstariji sin Stjepan pominje se 1477. godine kao starešina džemata u nahiji Mileševa. Letnje stanište ovog katuna bilo je u Hranču, danas Ranče, oblast koja se prostire između Pljevalja i Prijepolja. U dubrovačkim izvorima pominju se dvojica sinova Skorovoja Vokšića, što znači da su bili dobro poznati u Dubrovniku, a pominju se i kao kućne starešine u pomenutom katunu. Istaknuti trgovci iz Drobnjaka počinju da se naseljavaju i u susednom Prijepolju, jednom od tranzitnih centara u trgovačkom prometu.

U poznom srednjem veku Drobnjaci su imali zapaženu ulogu u karavanskoj trgovini između primorskih centara, Dubrovnika i Kotora s jedne i Polimlja s druge strane, npe svega kao ponosnici, primićuri i kramari. Isto tako, pojedini trgovci iz Drobnjaka aktivno su se bavili kreditnom trgovinom u Dubrovniku i Kotoru. U karavanskoj trgovini uglavnom su koristili Jezerski put koji su dobro poznavali, jer je prolazio kroz njihovu teritoriju (Jezera).

Osnivanjem Hercegovačkog sandžaka (16. januara 1470.) i kasnije njegovom teritorijalno-administrativnom podelom nastali su Drinski kadiluk, Blagajski kadiluk i Mileševski ili Prijepoljski kadiluk. Tada je Drinski kadiluk izgubio neke nahije koje su pripale kadiluku Mileševo ili Prijepolje, a preuzeo je ranije nahije Blagajskog kadluka koje su se nalazile između Neretve s jedne i Pive i Tare s druge strane.